Грејање кошта 300 милиона евра, а пола топлоте бацимо
Грејање ће ове зиме у Србији бити добро и квалитетно јер су се све компаније припремиле и не очекујемо неке веће потешкоће, рекао је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Србије Зоран Предић.
Он је на округлом столу „Како ћемо се грејати ове зиме”, рекао да је „друго питање” колико ће да кошта грејање, а да се „социјални сегмент мора решавати на други начин”.
"Ако желимо стабилно снабдевање топлотном енергијом и ефикасно пословање компанија које се баве грејањем, социјални проблеми се не могу решавати преко цена топлотне енергије", казао је Предић.
Додао је да су цене енергената стабилне па су такве и цене грејања, али да се мора подизати ефикасност пословања компанија које пружају те услуге.
"Поједине топлане имају превише запослених, чак два по инсталисаном мегавату топлотне енергије, а европски просек је 0,7 до 0,8", рекао је Предић.
Он је казао да је недовољно развијена свест грађана о потреби штедње и електричне и топлотне енергије и да се енергетска ефикасност подиже и када се „једна сијалица замени штедљивом или залепи трака око прозора”.
"Грађани имају свест о томе да је енергија јефтина и да се температура у стану може регулисати отварањем прозора", рекао је Предић.
Додао је да су станови приватно власништво и да од државе не треба очекивати да у потпуности финансира израду изолације, али да постоје фондови који олакшавају финансирање термоизолације.
"По Закону о енергетици, локалне самоуправе су дужне да се више баве подизањем енергетске ефикасности и стабилним пословањем компанија које се баве грејањем, али често држе цене на ниском нивоу па после траже помоћ државе", навео је Предић.
Министарство је, по његовим речима, донело закључак да топланама које нису вратиле раније позајмљени енергент из Робних резерви више не позајмљује.
Он је додао да се стање у пословању предузећа која се баве грејањем мало поправило у односу на prеthodnе године јер је укупан дуг топлана „Србијагасу” 8,6 милијарди динара, од чега крагујевачка „Енергетика” дугује 6,6 милијарди, а све остале топлане две милијарде.
Предић је истакао да грејање треба да се плаћа по јединици испоручене енергије као и струја и да трајно искључење с мреже подразумева и да се поново плати прикључак.
Додао је да се грађани више прикључују на даљинско грејање него што се искључују.
Председник Управног одбора Пословног удружења „Топлане Србије” Дејан Стојановић рекао је да грејање годишње кошта 300 милиона евра и да „никада мере енергетске ефикасности неће уродити плодом док цене грејања не буду економске”.
"Највећи извор енергије је енергетска ефикасност", подвукао је Стојановић, и додао да се уградњом изолације у станове и куће може уштедети око 46 одсто топлотне енергије.
Даљински систем грејања, по његовим речима, постоји у 58 градова и на тај начин се греје 25 одсто грађана, а годишње кошта 300 милиона евра.
ЕПС потпуно спреман
Директор Сектора ЈП „Електропривреда Србије” за техничке послове производње енергије Дејан Остојић рекао је да су термопостројења спремна за рад јер су урађени сви стандардни ремонти по плану.
Извршни директор оператора дистрибутивног система ЈП „Србијагас” Милан Здравковић рекао је да се та компанија припремила за грејну сезону и у техничком и у енергетском смислу и не очекује никакве проблеме.
Д. Млађеновић