Golubović: Pred paore se ne izlazi sa obećanjima bez pokrića

smanjenim buyetom, što je upravo pokazatelj da Vlada Srbije želi da stvari stavlja na svoje mesto, onako kakve i jesu, samo polazi od onog što imamo i što može da ispuni, a ne da stiče poene na bazi obećanja bez pokrića, kategoričan je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović, podsećajući da je poljoprivredi za ovu godinu izdvojeno 4,9 odsto državnog buyeta, odnosno da sa javnim dugom od 11 milijardi dinara koji treba da se izmiri na ime subvencija, taj udeo je 6,1 odsto.

– Ne možemo da trošimo pare koje nemamo. Istina, političke stranke su ranije obećavale pred izbore sve i svašta. Mogli smo i mi obećati 20.000 dinara po hektaru za ratare, pa da vrlo brzo, nekoliko meseci kasnije kažemo da para više nema. Mi smo imali situaciju, baš zbog toga što se politika ozbiljno mešala u poljoprivredu da su stalno davane pare kojih nema, na bazi pre svega političkih obećanja i mi bi, da smo nastavili tako verovatno bili prinuđeni da se vrlo brzo suočimo da ceo agrarni buyet čini dug iz prethodne godine. To ne bi bilo korektno prema poljoprivrednicima i to nije politika koju Vlada Srbije sprovodi, niti će da sprovodi ubuduće. Možda to može da nam uzme neke glasove, ali kada ljudi shvate da želimo da u kući trošimo ono što imamo i ono što je kuća stvorila, možda će nam to doneti i više glasova, nego odmoći u političkoj kampanji – kaže za naš list Golubović.

Naš sagovornik je dodao da su pare koje smo imali na raspolaganju raspodelili, ali misli da oni koji se bave stočarstvom treba da znaju, pre svega odgajivači ovaca i drugi, da su upravo te pare sačuvane i najvećim delom usmerene prema stočarstvu.

– Ova vlada je upravo Zakonom o subvencijama u poljoprivredi i ruralnom razvoju prvi put, posle dužeg perioda, dala značaj stočarstvu. Imali smo zbog toga napade od ratara iz Vojvodine, ali to smo svesno uradili jer je 20 pa i 30 godina stočarstvo u Srbiji devastirano, tako da imamo ozbiljan egzodus stočarstva, a svi koji smo bili u ovom biznisu, a i ja sam bio u ovom biznisu, da ako nema stočarstva nema ni ratarstva, koliko god se ratari bunili. Opredeljenje je da se veći deo sredstava usmeri za investicije za stočarstvo jer smatramo da ako unapredimo stočarstvo da će ratarstvo itekako imati benefita od toga, pošto znamo da je stajsko đubrivo itekako potrebno i dragoceno za unapređenje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Znači, posredno razvijeno stočarstvo vrlo dobro može da deluje na razvoj ratarstva - predočava Golubović.

Pojedine mere koje su uvedene prvi put, kao što je to slučaj u ovčarstvu, doprinele su da je sada duplo više broj grla u odnosu na prethodnu godinu, što prema tvrdnjama Golubovića znači da je mera itekako dala efekat.

-  S druge strane, mi smo prvi koji smo uveli podsticaj pčelarima 600 dinara po košnici, jer smatramo da je pčelarstvo jedna od vrlo propulzivnih delatnosti u Srbiji, da naš med po kvalitetu ima tražnju u celom svetu, tako da se i ovaj podsticaj pokazao dobrim. Prvi put je ova Vlada uvela i podsticaj proizvođačima ribe, što do sada nikada nije bilo. Da taj segment proizvodnje pospeši, jer u Vojvodini, pogotovo u Banatu ima veliki broj ribnjaka i mogućnosti za proizvodnju ribe – ukazuje Golubović.

On dodaje, da bilo šta drugo da pričamo “neke bajke oko smanjenih subvencija u ratarstvu bile bi nerealne”.

- Naravno da je to ratarima nedovoljno, ali mora se znati jednu stvar koja se stalno priča, a nije tačna, upravo o subvencijama u Evropskoj uniji. Šef sam Tima Vlade Republike Srbije za pregovore sa EU za poljoprivredu za sva tri poglavlja i šef Tima za pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom, tako da sam upućen u ovu problematiku. Našim poljoprivrednicima obično u pogledu visine subvencija u EU pričaju samo polovinu priče, jer paori iz EU da bi dobili te subvencije, koje su nesporno daleko veće, moraju da prođu unakrsna usaglašavanja, odnosno, moraju da ispune uslove da bi mogli da se prijave za subvencije, ispune elemente dobre poljoprivredne prakse i određene ekološke uslove. Obično u praksi je to da paor u EU mora da uloži svojih 10 do 20 hiljada evra, nekada i 50.000 evra, da bi uopšte mogao da aplicira za te subvencije koje jesu veće nego kod nas, tako da već u startu kreće sa minusom za uloženu sumu i ko zna posle kog perioda će to nadoknaditi, tako da priča ne može da bude jednostrana. A, drugo, sistem kontrole subvencija u EU je drastično oštriji nego što je kod nas. Kod nas, pogotovo do sada, praktikovano je da se prijavi gazdinstvo, površine, setvenu strukturu i u jednom momentu za pet-šest dana ili posle nekog perioda, pare samo legnu na račun, a niko ne zna da li su te pare odlazile na kupovinu novih poljoprivrednih mašina, da li su otišle na svadbe ili kupovinu nameštaja, dok u EU kod utroška para od subvencija to nije tako. Sistem kontrole je kod nas najlabaviji i sistem transfera subvencija poljoprivrednicima je izuzetno liberalniji nego što je u EU, tako da priču o subvencijama treba pogledati sa obe, a ne samo s jedne strane – smatra Golubović.

Državni sekretar Golubović naglašava da su sve mere koje su preduzete usmerene da se kvantitativno i kvalitetno genetički podignu naši resursi u stočarstvu i da u tom segmentu Srbija pokaže, pre svega Vojvodina gde je veliki broj pašnjaka, da se raspoloživi potencijali iskoriste na najbolji mogući način.

– Niko se ne raduje tome što su subvencije smanjene, niti je neko mazohista pa hoće da smanjuje subvencije i ide u kampanju “da mu ljudi uši zavrću”. Naš cilj je da mešanje politike u poljoprivredu svedemo na minimum, jer činjenica je da su pojedini ministri koji su bili politički opredeljeni, itekako napravili štetu poljoprivredi štiteći politiku stranke, a ne opšti interes resursa koji su vodili. To više ne može da bude, ili može, ali ćemo svi propasti. Mere koje se preduzimaju, domaćinski i odgovoran pristup preduslov je da poljoprivreda polako krene u uspon i razvoj, što je bolje nego da pričamo istu priču kao do sada – zaključuje Golubović.

Milorad Mitrović