Gde ima mnogo keša, još više je sive ekonomije
Siva ekonomija je, izgleda, večiti problem kod nas. Svake godine proguta 30 odsto društvenog bruto proizvoda, a nadležni se trude da to smanje na 15 odsto. Jedna od mera koje se pominju je smanje učešća gotovine u prometu.
A sprovesti tu meru kod nas neće biti lako: ovde se bar 90 odsto prometa obavlja u novčanicama i kovanicama. Da bi se to promenil, potrebno je da se smanje provizije na kartice koje trgovci plaćaju bankama i da se njihov broj poveća. Osim toga, potrebno je da plate porastu. Što su primanja u nekoj zemlji veća – učešće gotovine u platnom prometu je manje. Sve to može se kod nas promeniti, ali sigurno ne preko noći.
Jedan od osnovnih uslova za smanjenje gotovinskih transakcija je broj planih kartica, i kreditnih i debitnih. Kod nas ih je nešto više od 6,5 miliona. Po tome je Srbija pri dnu u Evropi: od 31 zemlje smo na 29. mestu.
„Šteta je što je to tako jer, osim bolje finasijske kontrole, kartice su brže i praktičnije sredstvo plaćanja od gotovine“, kaže direktor „Balkan internešenel marketa”, dela „Masterkarda Evropa”, Artur Turemka. „Što više kartica, manje izbegavanje poreza“.
Na prepreke kod plaćanja karticama nailaze i sami potrošači. Kada žele da pazare u manjim radnjama, često mogu čuti da oni ne primaju kartice. U pojedinim slučajevima trgovci odbijaju plaćanja karticama za robu koja je na akciji. Razlog su visoke provizije koje oni daju bankama za obavljene transakcije. Isti problem imali su i u Evropskoj uniji te je 2015. godine doneta Uredba o međubankarskim naknadama. One su u svim zemljama ograničene u rasponu od 0,2 do 0,3 odsto. Kod nas se kreću od jedan pa do čak tri procenta za „vizu” i „masterkard”, kod domaće „dine” je 0,83 odsto. Harmonzacija s propisima iz EU omogućila bi ne samo smanjenje sive ekonomije već i cena u maloprodaji.
Kompanije koje izdaju kartice i banke trude se da povećaju promet. Njima se danas mogu plaćati i manje sume. To su pej-pas, koje skidaju novac s računa kada se približe terminalu i nema ukucavanja PIB-a. Kod nas ih već ima u prodavnicama. Te kartice su vrlo praktične, recimo, u gradskom prevozu ili u taksiju jer nema muka s krupnim i sitnim novčanicama. Ali, da bi se ro postiglo, potrebmo je da oni kojima su namnjene budu više zainteresovani za to.
Da ne pominjemo da su i pej-pas i druge kartice dobre u borbi protiv pljački. Lice s fantomkm koje naiđe na terminal može samo u besu da ga razbije, do novca s računa ne može nikako".
Pre desatk godina banke koje su došle na naše tržište otvarale su ekspoziture u svakom većem mestu. Već nekoliko godina češće zatvaraju poslovne jedinice nego što ih otvaraju. Pojedine varošice i manja mesta ostala su bez ijedne banke. Samim tim, i kartice su se udaljile od klijenata jer oni do prve ekspoziture ili bankomata moraju da putuju. Ukoliko mini-marketi ne primaju kartice, i šanse za povećanje bezgotovinskog prometa ne postoje.
U „Univereksportu” kartice se, naravno, primaju. Međutim, po rečima pi-ar menayerke Olivere Ćirković, u prometu učestvuju tek s 15 odsto. Tako je i u većini drugih velikih trgovačkih lanaca. Ograničenje provizija bi svakako uticalo na to da se i kod nas i kod njih to poveća.
Osim smanjenja provizija, treba učiniti još nešto:
„Potrebno je stalno edukovati građane, ne samo o štetnosti sive ekonomije nego i o prednostima bezgotovinskog plaćanja, gde je novac uvek dostupan korisnicima kartica“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić.
D. Vujošević
