(FOTO, VIDEO) DNEVNIK NA GRADILIŠTU BRZE PRUGE Rade punom parom; Subotici bliži za 14,7 kilometara šina
Na trasi brze pruge između Novog Sada i Subotice, njenoj poslednjoj deonici od Beograda do Kelebije na granici sa Mađarskom, do juče je položeno oko 14,7 kilometara šina.
U „Infrastrukturi železnice Srbije“ kažu da je do sada izvedeno blizu 40 odsto planiranog posla.
Radovi se izvode na čitavoj trasi, dugoj 108 kilometara, u šta se ekipa „Dnevnika” juče uverila, ali su u zavisnosti od složenosti posla u različitim fazama. U okolini Novog Sada, u značajnoj meri odmaklo se s radovima na Sajlovu, pogotovo na galeriji u blizini stadiona RFK „Novi Sad”, gde će biti ukrštanje pruge u dva nivoa. Uz samo igralište radnici grade potporni zid, iznad koga se izdiže impozantna konstrukcija železničke gelerije.
Nedaleko odatle u drugom kampu izvođača radova - kineskog konzorcijuma „China Railway International” i „China Communications Construction Company”, na teritoriji Novog Sada, gde se lageruju pragovi, šine i drugi neophodan materijal, nalazi se kontrolna soba u kojoj se uz pomoć modernih tehnologija prati gradnja i stanje na terenu.
Predusretljivi kineski radnici rado su otvorili vrata svoje kancelarije i pokazali našoj novinarskoj ekipi šta je to što tu rade.
Kako rekoše, s polaganjem šina stigli su otprilike do Rumenke. Zahvaljujući video kamerama na mašinama u prilici su da u realnom vremenu prate dešavanja na kontrolisanim deonicama. Za svaku stavku, kao što su pragovi, tucanik, šine imaju tačne podatke koliko procenata je postavljeno. Te vrednosti prikazane su i na dijagramu, a o tome na kom se kilometru izvode koji radovi, da se ne govori. U tom kampu radi oko 160 radnika na različitim poslovima u zasebnim radionicama i sve deluje besprekorno. Odatle kreće i kompozicija koju vuče dizelka, da razvozi pragove i šine, koju su Kinezi sa drugim mašinama brodovima dopremili u Novi Sad.
Nešto dalje u toku je gradnja novog mosta preko kanala, a preko puta, tačnije preko pruge kojom vozovi još uvek idu do Banata, sadašnje Rasputnice Sajlovo, majstori podižu novu staničnu zgradu.
– Aktivno i intenzivno se gradi na velikom broju lokacija duž cele trase, kako bi projekat bio završen do kraja 2024. godine – kaže portparol „Infrastruktura železnice Srbije“ Nanad Stanisavljević. – Do sada je položeno oko 14,7 kilometara brze pruge na deonici Novi Sad – Sajlovo – Rumenka, a postavljaju se i skretnice. Prošle sedmice postavljani su pragovi između Novog Sada i Rumenke, te šine od Rumenke ka Kisaču. Do sada je urađeno 76 odsto radova na donjem stroju, dok je 67 odsto poslova kada je reč o izgradnji mostova, propusta i podvožnjaka završeno.
Duž čitave trase gradi se kontaktna i telekomunikaciona mreža, signalizacija, rekonstruišu se ili grade stanične zgrade i drugi objekti. Samo prošle sedmice iz Kine je stiglo 216 komada šina, svaki dužine od po 50 metara, ukupne težine oko 650 tona.
Na trasi kojom će od Novog Sada do Subotice vozovi ići 200 kilometara na sat, započeti su radovi na najvećem broju od ukupno 58 objekata koji su predviđeni projektom. Biće izgrađeno 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, pet galerija, kao i po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju.
Jedan od 13 podvožnjka gradi se u blizini buduće stanice i putničkih perona u Stepanovićevu u sklopu denivelacije putnog prelaza, što je imperativ kada su brze pruge u pitanju, a u Zmajevu, kod tzv. Kucurskog prilaza podiže se vijadukt.
Po Stanisavljevićevim rečima, najteži i najsloženiji objekat je vijadukt u Vrbasu dug 1.465 metara, a pored tog i vijadukta u Zmajevu, grade se i ostali u Malom Iđošu, Stepanovićevu, Lovćencu i Bačkoj Topoli. Stubovi vijadukta u Vrbasu su u velikoj meri podignuti, kao što je slučaj i sa drugim u pomenutim mestima.
Na trasi brze pruge biće izgrađene i četiri mostovske konstrukcije preko kanala Dunav-Tisa-Dunav.
Projekat izgradnje pruge za velike brzine između Novog Sada i Kelebije, obuhvata trasu dvokolosečne pruge i stanice sa objektima na pruzi, rekonstrukciju i modernizaciju železničkih čvorova Novi Sad, Vrbas i Subotica, denivelaciju ukrštanja pruge sa drumskim i pešačko-biciklističkim stazama, kao i ugradnju elektrotehničke infrastrukture koja omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja projektovanim brzinama i uvođenje evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem.
Sva ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajnicama biće denivelisana, to znači da na čitavoj brzoj pruzi od Beograda do državne granice sa Mađarskom, neće postojati putni prelazi.
Projektom je predviđena rekonstrukcija devet železničkih stanica. U Novom Sadu je rekonstrukcija stanice uveliko u toku. Gradnja dodatnih perona je završena, instalirani su liftovi uz pomoć kojih će se osim stepeništima stizati do njih, ali je još uvek samo jedan u funkciji jer novi peroni nisu u eksploataciji. Radovi se trenutno izvode u centralnom holu stanice i desnom krilu.
Stanisavljević naglašava da će, prema simulacijama, kada brza pruga od Novog Sada do Subotice bude završena, međunarodni putnički vozovi tu relaciju prelaziti za 42 minuta.
Železnički saobraćaj između Novog Sada i Subotice obustavljen je 7. aprila prošle godine, zbog nastavka izgradnje brze pruge na ovoj deonici međunarodne magistrale Beograd – Budimpešta.
Izgradnja pruge za velike brzine između glavnih gradova dveju susednih država je prvi prekogranični projekat u okviru saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, koji zajednički realizuju Srbija, Mađarska i Kina.Ta brza pruga deo je globalnog projekta „Jedan pojas – jedan put“ infrastrukturnog povezivanja Evrope i Azije, koji je inicirala Kina.
Pre početka gradnje brze pruge između Beograda i Subotice, duge 183 kilometra, svega 35 kilometara pruge je bilo dvokolosečno. Između ta dva grada međunarodni putnički vozovi putovali su 4 sata i 37 minuta, što znači da je njihova prosečna brzina bila oko 40 km/sat. Vrednost ugovora o izgradnji poslednje deonice brze pruge kroz Srbiju je 1,16 milijardi dolara.
Deonica od Beograda do Novog Sada koju je pored kineskih partnera radila ruska kompanija RŽD „Internešnel“, puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine.
Zorica Milosavljević
Foto: Radivoj Hadžić