Evropa zarađuje na dinarima

i to 250 obveznica u vrednosti od 2,5 milijarde dinara i s rokom dospeća od tri godine. Od obveznica investitor i kupci očekuju zaradu, a nadležni – da će one doprineti većem stepenu dinarizacije. Obveznice se vode kod našeg Centralnog registra hartija od vrednosti i biće uključene na Prajm listing Beogradske berze nakon registracije. Pokrovitelj te emisije obveznica je Rajfajzen banka, koja je kod nas po rezultatima poslovanja već godinama u vrhu. Oni i te kako mogu biti zadovoljni pokroviteljskom ulogom jer su mogli prodati obveznice u vrednosti od čak četiri milijarde dinara.

Jedna od propratnih pojava emisije obveznica EBRD-a trebalo bi da bude i oživljavanje domaćeg tržišta hartija od vrednosti. Međutim, sve te pozitivne promene neće se dogoditi brzo, a dinarske obveznice EBRD-a svakako su dobar kamen temeljac za dalji razvoj u toj oblasti i stručnjaci smatraju da bi u narednom periodu država trebalo da radi na razvoju baš tog tržišta.

Proces koji je doveo do pojave pomenutih hartija od vrednosti na domaćem tržištu počeo je još 2010. godine, a prva ideja o tome javila se još 2005. O tome šta ulagačima donose obveznice finansijski stručnjak dr Ivan Nikolić kaže:

– Za ulagače te obveznice imaju prednost jer su u domaćoj valuti – naglašava on. – Na taj način izbegnut je valutni rizik, a to je za one koji će ih kupovati veoma bitno. One će svakako doprineti razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti, ali ne treba očekivati bum preko noći. Razvoj tog tržišta ići će postepeno s oporavkom domaće privrede.

Nikolić kaže da izdavanjem obveznica počinjemo da se svrstvamo među obične stabilne zemlje. Sledeći dobar pomak dogodiće se kada izdavanje obveznica više ne bude prva vest u medijima, baš kao što to sada nisu kretanje inflacije ili kursa domaće valute.

Pomenute obveznice kupuju profesionalni investitori, kao što su banke, osiguravajuće kuće i penzioni fondovi. Hartije dospevaju na naplatu nakon tri godine, a kamata je varijabilna, odnosno obračunava se na tromesčni belibor plus 0,4 odsto. To je oko 3,4 odsto, a obračunava se i plaća kvartalno.

Koliko je to u ovom trenutku dobra zarada?

– Što se tiče prinosa, on je u ovom trenutku oko jedan procentni poen niži u odnosu na slične hartije od vrednosti koje je država emitovala nedavno, a to je i logično jer je i bonitet EBRD-a veći – kaže Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera”. – Hartije su lako pronašle kupca jer je prva emisija bila mala. To je istovremeno bila i dobra prilika  za institucionalne investitore da obogate svoje portfelje.

Branislav Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić” smatra da će veliko interesovanje za te obveznice i tražnja, koja je premašila ponudu, doprineti tome da se u dogledno vreme pojave i nove emisije te da na to nećemo dugo čekati.

– Obveznice šalju i dobar signal o finansijskoj stabilnosti kod nas – kaže Jorgić. – Izdate su na rok od tri godine, a to govori o tome da smo stabilno tržište na srednji rok, koji se računa na period od tri do pet godina.

Jorgić smatra da bi nadležni u narednom periodu trebalo da porade i na razvoju drugih segmenata finansijskog tržišta, odnosno da pomognu i razvoj tržišta akicija, dok Gujaničić kaže da će obveznice poboljšati sliku našeg finansijskog tržišta, ali će ono, sve dok se ne poradi na razvoju domaćih emitera, ostati skromno i nerazvijeno

– Tu pre svega mislim na hartije koje bi mogle emitovati opštine i gradovi, odnosno na municipalne obveznice. Uz to, ne treba zaboraviti na korporativne obveznice, koje izdaju korporacije – navodi on.

D. Vujošević

Kome idu pare

Obveznice će se koristiti kod odobravanja dinarskih kredita već u prvom tromesečju naredne godine, odnosno EBRD će novac od obveznica iskoristiti da preduzećima i opštinama odobrava kredite u domaćoj valuti. To će doprineti i da se stepen evroizacije, koji kod nas sada iznosi 70 odsto, smanji.