Evro opet bolji za zaduživanje od dinara
Gsu baš pale. U dinarima se može zadužiti po stopi od 10,8 odsto u proseku, a kod indeksiranih kredita još je povoljnija – takođe u proseku 4,4 procenta. Staro bankarsko pravilo kaže da se uvek treba zadužiti u valuti u kojoj se prima plata, i to fiksno. Tada dužnik zna kolika mu je rata od prve do poslednje.
Ipak, kod nas je dinar dosta stabilan već nekoliko godina, a razlika između kamata je i više nego dupla u korist evra. Da li to znači da ipak vredi reskirati i zadužiti se indeksirano u evropskoj valuti? O tome profesor s Beogradske bankarske akademije dr Stevan Grubišić kaže:
– Kada podižu kredit, građani najviše treba da razmišljaju o tome koliko im je siguran posao – ističe on. – Ukoliko se zaduže u evrima, imaće jedan rizik više.
Kada se zadužuje u evrima, klijent treba da razmisli o tome da li da uzme zajam s fiksnom kamatom ili vezano za euribor. Evropska kamatna stopa je već godnama blizu nule, u malom minusu. Drugi faktor rizika koji je i te kako bitan a direktno utiče na ratu je kurs dinara prema evru.
O tome šta oni koji se u ovom trenutku odluče za indeksirane kredite mogu očekivati Gurbišić kaže:
– Smatram da će evro biti stabilan na nivou na kojem je sada, uz manje oscilacije. Što se tiče evropske kamate, ni tu ne treba očekivati nagle promene, mada je izvesno da je američka centralna banka FED već počela da vodi restriktivniju monetarnu poltiku i povećala svoje stope. To će to u dogledno vreme uraditi i Evropska centralna banka – navodi naš sagovornik.
To kako bi se mogao kretati euribor pažljivo prate i bankari. Na nedavnom Biznis-forumu održanom na Kopaoniku predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić primetila je da prognoze govore da će euribor izaći iz negativne zone početkom 2019. godine.
Sve to znači da bi klijenti koji se sada zadužuju na kratak rok od godinu-dve mogli jeftinije proći ako se odluče za indeksirani zajam. Dok građani koji planiraju uzimanje kredita ili refinansiranje zadovoljno trljaju ruke jer će proći jeftinije, bankari, naravno, nisu ni blizu tako zadovoljni. Sniženje kamata je rezultat viška likvidnosti, jake konkurencije i manjka kvalitetnih klijenata.
Banke u ovom trenutku ne zarađuju na kamatama i traže druge izvore. To su, pre svega, provizije. One su visoke. A prvi čovek Vojvođanske banke Marinos Vatis rekao je nedavno da ga to što se danas događa na našem tržišti kod kamata na kredite podseća na Tursku od pre nekoliko godina. Da bi zaradile, banke su tada gotovo svaki dan smišljale po neku novu naknadu.
Cenu niskih kredita u Srbiji plaćaju i štediše. Ako se pod plaćanjem podrazumeva niska kamata koju građani dobijaju za držanje svog novca u bankama. Naime, prosečna kamata na depozite u evrima gotovo da i ne postoji, odnosno iznosi 0,6 odsto. Izgleda da tu važi staro praivlo da dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
D. Vujošević
Učešće ili depozit
Kod zaduživanja u dinarima klijent uzima sumu koja mu je potrebna bez dodatnih računanja. Kod zaduživanju u evrima je nešto drugačije: tu su obavezni depozit ili učešće od 30 odsto.
Zato klijent mora i taj deo da uračuna i tek nakon toga da odredi koliko će se zadužiti. Učešće se uračunava u kredit, a depozit se posle isplaćenog kreidta vraća klijentu.