Евро опет бољи за задуживање од динара
Гсу баш пале. У динарима се може задужити по стопи од 10,8 одсто у просеку, а код индексираних кредита још је повољнија – такође у просеку 4,4 процента. Старо банкарско правило каже да се увек треба задужити у валути у којој се прима плата, и то фиксно. Тада дужник зна колика му је рата од прве до последње.
Ипак, код нас је динар доста стабилан већ неколико година, а разлика између камата је и више него дупла у корист евра. Да ли то значи да ипак вреди рескирати и задужити се индексирано у европској валути? О томе професор с Београдске банкарске академије др Стеван Грубишић каже:
– Када подижу кредит, грађани највише треба да размишљају о томе колико им је сигуран посао – истиче он. – Уколико се задуже у еврима, имаће један ризик више.
Када се задужује у еврима, клијент треба да размисли о томе да ли да узме зајам с фиксном каматом или везано за еурибор. Европска каматна стопа је већ годнама близу нуле, у малом минусу. Други фактор ризика који је и те како битан а директно утиче на рату је курс динара према евру.
О томе шта они који се у овом тренутку одлуче за индексиране кредите могу очекивати Гурбишић каже:
– Сматрам да ће евро бити стабилан на нивоу на којем је сада, уз мање осцилације. Што се тиче европске камате, ни ту не треба очекивати нагле промене, мада је извесно да је америчка централна банка ФЕД већ почела да води рестриктивнију монетарну полтику и повећала своје стопе. То ће то у догледно време урадити и Европска централна банка – наводи наш саговорник.
То како би се могао кретати еурибор пажљиво прате и банкари. На недавном Бизнис-форуму одржаном на Копаонику председница Извршног одбора АИК банке Јелена Галић приметила је да прогнозе говоре да ће еурибор изаћи из негативне зоне почетком 2019. године.
Све то значи да би клијенти који се сада задужују на кратак рок од годину-две могли јефтиније проћи ако се одлуче за индексирани зајам. Док грађани који планирају узимање кредита или рефинансирање задовољно трљају руке јер ће проћи јефтиније, банкари, наравно, нису ни близу тако задовољни. Снижење камата је резултат вишка ликвидности, јаке конкуренције и мањка квалитетних клијената.
Банке у овом тренутку не зарађују на каматама и траже друге изворе. То су, пре свега, провизије. Оне су високе. А први човек Војвођанске банке Маринос Ватис рекао је недавно да га то што се данас догађа на нашем тржишти код камата на кредите подсећа на Турску од пре неколико година. Да би зарадиле, банке су тада готово сваки дан смишљале по неку нову накнаду.
Цену ниских кредита у Србији плаћају и штедише. Ако се под плаћањем подразумева ниска камата коју грађани добијају за држање свог новца у банкама. Наиме, просечна камата на депозите у еврима готово да и не постоји, односно износи 0,6 одсто. Изгледа да ту важи старо праивло да док једном не смркне, другом не сване.
Д. Вујошевић
Учешће или депозит
Код задуживања у динарима клијент узима суму која му је потребна без додатних рачунања. Код задуживању у еврима је нешто другачије: ту су обавезни депозит или учешће од 30 одсто.
Зато клијент мора и тај део да урачуна и тек након тога да одреди колико ће се задужити. Учешће се урачунава у кредит, а депозит се после исплаћеног креидта враћа клијенту.