Ekskluzivno: Novosadski Anari AI privukao pažnju svetskih investitora

Tragom vesti, razgovarali smo sa Jovanom Stojanovićem, jednim od tri osnivača ove firme, koji su potekli sa istog mesta - novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. Međutim, Anari je deo, kako to Stojanović voli da kaže, ekosistemawonderland AI, skupa od pet organizacija, posvećenih okupljanju zajednice posvećene razvoju veštačke inteligencije (AI), gde su se i upoznala tri mlada inženjera.

- Anari AI, je, kao startap, pokrenut prošle godine. Okupili smo jedan vrlo jak tim stručnjaka, vlasnici i osnivači startapa smo Stefan Sredojević, Bogdan Vukobratović i ja. Uspeli smo da animiramo jedan od najvećih svetskih fondova „Earlybird Venture capital„ da investira po prvi put u srpski startap i dobili smo investiciju od dva miliona dolara. To je popriličan presedan, jer su kod nas, u ovoj fazi u kojoj smo mi, investicije bile u proseku između 200.000 i 300.000 evra - započinje Stojanović nesvakidašnju priču o budućnosti.

Po njegovim rečima, pomenuti fond je investirao u Anari AI jer veruje da će kompanija biti jedan od stubova razvoja industrije u narednim godinama. 

- Videli su u nama potencijal i strast u onome što radimo. Zanimljivo je da su „EBV” pre pet godina investirali u rumunski startap „YI path„, gde je ta firma prošle nedelje izašla na američku berzu sa valuacijom vrednosti od 35  milijardi dolara. Nama takođe projektuju visok rast u narednim godinama, pa se pa se nadamo da ćemo da vidimo sličan obrazac.  - napomenuo je Jovan Stojanović.

Anari, u oblasti za koju u Srbiji mnogi smatraju da je u domenu naučne fantastike, na taj način je dobio priliku da iz svojih podužnica u Novom Sadu i San Francisku stane među vodeće svetske kompanije na ovom polju tehnologije, među kojima su Fejsbuk, Gugl, NVIDIA i druge.

Ljudi koji nisu ukalupljeni

Da bi Anari i Angelilo bili mogući, neophodni su ljudi, kako kaže Stojanović, sa „Wonderland mindset-om”, odnosno  mentalitetom ”. Njih je pronašao širom sveta, a u Srbiji je osnovao i Srpsko AI društvo, koje okuplja domaću naučnu zajednicu. Iz „Zemlje čuda” potekao je i Wonderland Summit, koji je u prethodne dve godine okupio visoko rangirane stručnjake iz kompanija poput Mercedesa, Hjulit Pakarda, Fejsbuka, Gugla, IBM-a, Huaveja, NVIDIA, Dela....

      - Uspeli smo da kreiramo internacionalnu zajednicu od preko 30 000 ljudi širom sveta  jer smo doneli jednu novu energiju, kvalitet i inovaciju.  Da bi to bilo moguće na tom putu su ti potrebni drugačiji ljudi,  usmereni ka nekim nemogućim misijama i zato smo napravili svoju zemlju koja se zove Wonderland AI.  Ti ljudi su spremni da “napadnu” najkompleksnije probleme i da daju neko svoje viđenje budućnosti. To su ljudi koji nisu ukalupljeni i imaju osećaj da mogu da doprinesu. Kada ljudi veruju u nešto, onda su čuda moguća - zaključio je Stojanović.

- Mi kreiramo jedan novi način dizajniranja čipova, gde je naš “čip”, zapravo softver. Postoji čitav jedan nivo alata gde mi donosimo jednu novu dimenziju i omogućavamo kompanijama i organizacijama da imaju peronalizovan čip za svoje algoritme i potrebe u bukvalno nekoliko klikova. Osnovni proizvod Anarija jeste zapravo novo razvojno okruženje za dizajn i verifikaciju čipova u kloudu.

To omogućava  korisnicima koji imaju hardverska znanja da mnogo agilnije razvijaju svoja rešenja kao i da svoje proizvode mnogo lakše učine dostupnim krajnjim korisnicima - pokušao je Stojanović da koliko-toliko uprosti jednu poprilično složenu tehnologiju- Primena ove tehnologije je u različitim granama, u zavisnosti od vašeg algoritma. U sklopu toga smo razvili i novi programski jezik, tačnije „framework„ baziran na programskom jeziku Python, koji omogućava da dizajniranje čipova bude moguće i ljudima sa softverskim znanjima. Onda smo rekli, super je ovo što smo odradili, ali moramo da radimo na razvoju  našeg prvog čipa koji se zove Thor X, koji je fokusiran na procesiranje jedne specifične strukture podataka - 3D point cloud-a. To su trodimenzionalne data strukture, a njihova primena je u automobilskoj industriji, gejming industriji, u zdravstvu... - kaže Stojanović, koji je, pre nego što je okupio AI zajednicu u „Zemlji čuda”, radio na i vodio na desetine projekata širom sveta. Predstavljanje prvog čipa Stojanović najavljuje za najduže dva meseca.

Ovo može da zvuči previše apstraktno za mnoge, čega je svestan i suosnivač Anarija, ali je suština, da je AI „gladan” podataka, da se algoritmima iz tih podataka izvlače određeni zaključci, koji ubrzavaju i olakšavaju veliki broj svakodnevnih ljudskih aktivnosti. Ujedno, novi pristup Anarija, omogućava klijentima da čipove za svoje specifične potrebe, umesto nekoliko godina, dobiju za nekoliko nedelja, korišćenjem procesorske moći računara povezanih u „cloud-u„.

- Jednostavnije da objasnim, ako želite da radite semantičku segmentaciju, odnosno da recimo želite da vizuelno detektujete neku anomaliju na  koronoranom sistemu  u ovom trenutku doktori iz rentgen formata prave 3D vizualizaciju da bi uočili promene. Zbog velike robusnosti tih struktura podataka izvršavanje određenih algoritama nad tim podacima je isuviše skup i vremenski zahtevan proces. Anari omogućava da ta neophodna infrastruktura za izvršavanje algoritama bude izuzetno prilagođena problemu donoseći na taj način izuzetne uštede u pogledu vremena i troškova.  U ovom trenutku, da bi bili u prilici to da odrade, oni moraju da kupe dosta skupe čipove ili da razvijaju nešto svoje - objašnjava Stojanović, napomenuvši da je do sada taj proces trajao i do nekoliko godina i koštao klijente desetine miliona dolara.

Sada je ekipa iz Anarija, na osnovu, kako kaže Stojanović, veoma inteligentnog rešenja u stanju da svakom klijentu „kreira čip po meri”. Stefan Sredojević, drugi osnivač je Anari tehnologiju uporedio sa načinom na koji „Uber” radi: ljudima je potreban prevoz od tačke A do tačke B, nije potrebno da imaš svoj automobil sve vreme u garaži.

- Ono što je bitno da se razume jeste da je AI  samo alat zasnovan na algoritmima mašinskog učenja, da bi on funkcionisao za određene probleme potrebni su nam podaci. Kada se prikupi jako mnogo podataka, taj algoritam, kao skup matematičkih operacija, na određen način izvlači zaključke i primećuje obrasce ili šablone. Kada imate podatke, razvili ste svoj algoritam onda vam je potrebna infrastruktura koja treba da omogući neophodno računanje.

Budućnost s Terminatorima ili Transformersima?

Etika je veoma bitna u ovoj tehnologiji budućnosti ističe Jovan Stojanović, dodavši da se u okviru srpske AI zajednice, koja okuplja 180 članova među kojima i one sa Stanforda, Berklija, Kembriya, ali i IT giganata, jedno od četiri radna tela bavi isključivo etikom AI-a. Kako napominje, u ovoj nezapamćeno brzo rastućoj grani, gde se složenost algoritama udvostručuje svaka tri i po meseca, važan je proaktivan pristup i dijalog o pozitivnim i negativinim stranama veštačke inteligencije.

- Ove tehnologije su bitne u građenju budućnosti, prosto, one unapređuju život na svakodnevnom nivou. Bitno je da se otvore pitanja pozitivnih rezultata koji mogu da dođu iz takvih tehnologija, ali i da se otvori dijalog o negativnim posledicama. To je pitanje o kom raspravljaju danas najveći svetski umovi i ako pogledamo u prošlost, pre 100 godina, kada se uvodila električna energija, ljudi su bili uplašeni. Ako gledamo do čega bi AI mogla da dovede, naš mozak ne može to da percipira i hvata se za nešto opipljivo, pokušava da racionališe i vrlo često zbog nerealnih najava postoji brdo zabluda o tome - ukazuje Stojanović.

On ističe da „ljudi uče mašine” i da od nas zavisi da li ćemo da iskopamo rupu da u nju upadnemo ili ne.

- Pogledajte automatsko „tagovanje” fotografija na Fejsbuku. Iza toga stoji mašinsko učenje, navigacija za vaš automobil je zansovana na mašinskom učenju. Da li ćemo to označiti kao inteligentno? Da, automatizuje određene stvari, da li može samostalno da donosi odluke - ne može, niti će to moći još dugi niz godina, pa i decenija. Stepen progresije AI tehnologije je izuzetno velik i on uliva dozu nesigurnosti, ali će on ipak biti sve veći i veći. To je nešto što ljudska vrsta mora da razume, jer sve veća je potreba da izađemo iz kognitivnih okvira koji nas ograničavaju da nešto racionalizujemo po uvreženim principima. Bolje da prihvatimo  to što nam dolazi u pozitivnom okviru i da se zapitamo kako da mi sami damo svoj pečat boljoj budućnosti - zaključuje Jovan Stojanović, izvršni direktor Anarija.

Kada pričamo o AI većina ljudi koji nisu u industriji prvo pomisle na robote ali zapravo to je sistem, softver sa mnoštvom različitih  algoritama. Ono što Anari radi jeste omogućavanje različitim  sistemima da imaju personalizvanu infrastrukturu za procesiranje- ističe Jovan Stojanović.

I dok Anari grabi dalje ka budućnosti, iz „Zemlje čuda” pomalja se još jedan projekat - „Angeliko”. Simboličnog imena, ovaj poduhvat predstavlja humanu stranu silikonske moći obrade podataka i ljudske genijalnosti da iz njih izvuče ono što je potrebno.

- Pitali ste me za razlog što sam krenuo i ušao u celu priču. Moja sestra je dete s posebnim potrebama,  i već dugi niz godina, zapravo od malena, pokušavam da dam odgovore na neka pitanja kognicije, inteligencije i tako dalje... Zapravo, to je rezultovalo time da se uključim u teme veštačke inteligencije. Tako da u svemu onome što radimo, pored komercijalnih interesa, postoji i jedna velika motivacija pomoći ljudima koji u ovom trenutku, s postojećim alatima i resursima ne mogu da dobiju adekvatnu pomoć - pojašnjava Stojanović, a „Angeliko” dobija ljudski lik.

Kako kaže, uskoro će biti više novosti o ovom projektu, zbog kojeg će biti organizovana i kampanja prikupljanja novca na dobrovoljnoj bazi od „širokih narodnih masa”, takozvani „cronjdfunding„.

- Imamo senzore koji očitavaju moždane talase na osnovu kojih možemo da zaključimo određena stanja i sada radimo na razvoju metodologije edukacije za osobe sa smetnjama u razvoju, fokusirajući se ka autizmu u prvoj fazi. Vizija projekta „Angeliko” jeste da učini svet boljim, tako što ćemo nekim ljudima pomoći visokom tehnologijom. I to se dešava ovde u Novom Sadu, u Veterniku i želimo da pozovemo sve one dobrog srca da pomognu, jer u očima roditelja i dece ovo je jedno veliko svetlo na kraju tunela - ističe Jovan Stojanović.

Svetozar Krstić