Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Ekonomija na dobrom putu, ali je za slavlje rano

24.07.2016. 21:26 11:39
Piše:

U prvoj polovini ove godine Srbija je ostvarila najviši privredni rast, ne samo u regionu već i bolji od mnogih evropskih zemalja, ističe mandatar za premijera Vlade Srbije Aleksandar Vučić,

dodajući da je sada prelomni trenutak za oporavak domaće ekonomije.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen priznaje Srbiji dobre finansijske rezultati, ali tvrdi da je, kako bi se takav trend produžio, neophpdno da reforme budu nastavljene i ubrzane. Dobre, čak, odlične finansijske rezultate Srbije u ovoj godini ističe i član Fiskalnog saveta Srbije ekonomista Vladimir Vučković. Kao takve valja ih, smatra on, iskorisiti za pravljenje plana smanjivanja budžetskog deficita na 0,5 BDP-a do 2019. godine.

- Možda smanjenje budžetskog deficita na 0,5 odsto BDP-a do 2019. godine izgleda preambiciozno i kao naučna fantastika, ali to nije neostvarivo ako već sada postavimo neke nove srednjoročne ciljeve - objasnio je Vučković. - Sada su nam finansijski rezultati dobri i odlični, ali kada bi deficit budžeta do 2019.godine bio sveden na 0,5 odsto BDP-a mogli bismo da smanjimo nivo javnog duga. Naime, on bi onda počeo da se kreće silaznom putanjom. Naš javni dug je visok i iznosi oko 76 odsto BDP-a, što je daleko od zakonske granice od 45 odsto, ali i od ekonomske održivosti na duži rok. Čak i pri deficitu od 0,5 odsto BDP-a, javni dug bi pao na nivo od oko 60 odsto tek 2025. godine.

On podseća da su kamate, koje država zbog javnog duga plaća, izuzetno visoke jer na taj izdatak odlazi 1,2 milijarde ili oko 3,5 odsto BDP-a.

- Da bi taj izdatak bio manji, potrebno je ići na niži deficit, a onaj od 0,5 odsto BDP-a bi obezbedio stabilnost, spremili bismo se za nove šokove, rast bi mogao da se ubrza. Međutim, da bi do toga što je ostvarivo i što je samo naučna fantastika stigli važna je kontrola plata i penzija. Fiskalni savet smatra da bi ostvarenje cilja da deficit spadne na nivo od 0,5 odsto BDP bilo važnije istrajavanje u zamrzavanju plata i penzija. Plata i u 2017. godini, a penzija i u 2018. godini –zaključio je Vučković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će Srbija ponovo imati visok budžetski deficit ako ne obezbedi dugoročnu stopu rasta BDP od najmanje pet odsto, ne prepolovi sivu ekonomiju, ne poveća efikasnost inspekcijske službe, smanji broj zaposlenih i troškove javne administracije i javnih preduzeća.

- Potpuno sam ubeđen da bez novih investicija i masovne izvozne orijentisane industrijalizacije, uz korišćenje savremenih tehnologija i oslanjanje na prirodne potencijale, Srbija nema šanse da u dogledno vreme uhvati ozbiljan priključak sa srednje razvijenim zemljama Evropske unije – rekao je Savić.

- Licitiranje sa visokim, odnosno najvišim stopama rasta u Evropi imaju više političku nego realnu ekonomsku dimenziju – tvrdi Savić.

LJ. Malešević

Pomoć eksperata za povećanje BPD-a

I premijer Alekdsandar Vučić svestan je da činjenica da Srbija trenutno ima najveći rast BDP-a u regionu i u Evropi, ne znači rešenje ekonomskih problema.

Zbog toga je i zamolio Svetsku banku i MMF da pošalju tim eksperata u Srbiju koji će zajedno sa domaćim stručnjacima doprineti definisanju efikasnih mera za povećanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda i u godinama koje su pred nama.

 

Piše:
Pošaljite komentar