Dva meseca do pomoći ili prosjačkog štapa
Građane Srbije deli nešto više od dva meseca od bankrota. Narodna banka Srbije, odnosno direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u toj instituciji Željko Jović, najavio je da bi Srbija
do 30. juna ove godine trebalo da donese pomenuti propis. Zakon o ličnom bankrotu donosi se u sklopu pripreme strategije za rešavanje problematičnih kredita, a uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Uvođenje ličnog bankrota treba da pomogne građanima koji su se našli u teškoj situaciji da prevaziđu probleme i ponovo „stanu na noge“. U Udruženju za zaštitu potrošača smatraju da je taj zakon trebalo doneti ranije, pre no što su počeli da rade privatni izvršitelji.
Procene govore da u Srbiji trenutno ima više od 150.000 prezaduženih građana koji bi već sutra mogli proglasiti bankrot. Oni po osnovu kredita, neplaćene struje i komunalnih računa duguju pola milijarde evra.
Po najavi iz NBS-a, lični bankrot odnosio bi se na obaveze građana prema bankama, Poreskoj upravi, javnim preduzećima i ostalim poveriocima. Kada proglase lični bankrot, postavio bi im se lični stečajni upravnik. Njegov zadatak bio bi da napravi plan vraćanja dugovanja a da pri tom ne ugrozi ličnu egzistenciju dužnika. Ostaje da zakonodavac odredi granicu za proglašenje ličnog bankrota, odnosno koji je to rok do kojeg se toleriše kašnjenje. Trenutno se kod nas docnja kod finansijskih kuća javlja tek kada građani ne izmire obaveze duže od 60 dana od dospeća. Da li će to važiti i kod bankrota, ostaje da se vidi kada javnosti bude predstavljena makar prva verzija budućeg zakona. Bankrot se neće, po najavi, uvoditi automatski, već će pre toga građanima biti omogućeno da svoje obaveze reprogramiraju i produže rok vraćanja, odnosno dužnicima će se omogućiti da svoje dospele finansijske obaveze usklade s primanjima. Tek ako to ne uspe, uslediće bankrot i upoznavanje sa stečajnim upravnikom.
Proglašenjem ličnog banktora trebalo bi da se nađe rešenje odgovarajuće i za poverioca i dužnika. A jedna od veoma bitnih stvari je da se odredi granica ispod koje lični stečajni upravnik ne može uzimati novac građanima. Vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić smatra da se građanima mora odrediti egzistencijalni minimum ispod kojeg se ne sme ići.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača smatra da je dobro što se zakon donosi i sada, mada kasni
– Zakon o ličnom bankrotu trebalo je doneti pre nego što su doneti propisi vezani za rad privatnih izvršitelja – smatra Papović. – Mnogo ljudi je ostalo bez imovine koja im znači mnogo – egzistenciju – i nisu dobili šansu da se oporave. Propisi koji se vezuju za izvršitelje sada se menjaju.
Inače, po podacima Udruženja banka Srbije, s izvršenjem obaveza kasni 7,1 odsto građana i 19,5 procenata pravnih lica. Građani ukupno duguju 686 milijardi dinara. Najpopularniji kod nas su keš krediti – uzeto ih je za više od 206 milijardi dinara. Gotov novac se često uzimao da bi se vratili nagomilani dugovi a ređe za luksuzne potrebe. D. Vujošević
Anatomija duga
U Srbiji je trenutno 36.000 kredita koji se ne vraćaju, a banke su blokirale 250.000 tekućih računa jer su vlasnici u nedozvoljenom minusu. Obaveze vezane za 80.000 kartica su u docnji, a kasni se s izmirivanjem kod 1.100 lizing-ugovora. Banke su aktivirale 700 hipoteka zbog teškoća i docnje kod otplate preuzetih obaveza. Prilična su nam dugovanja i van bankarskog sektora: za struju se duguje devet milijardi dinara, a za grejanje 20.