Dijaspora šalje, mi trošimo na galanteriju
Koliko se novca u Srbiju godišnje unose, a koliko iz nje iznese? To pitanje predstavlja priličnu enigmu, a pravi podaci stalno beže zvaničnoj statistici.
Ima procena, a njima se mnogi rado bave. Osim direktnih ulaganja, pomoći, zvaničnih kredita, dosta uloži i naša dijaspora. Kod unošenja novca u Srbiju, kao i kod iznošenja, ima dosta nepoznanica. Procene govore da naša dijaspora godišnje pošalje rođacima i prijateljima bar tri milijarde evra. S druge strane, novac ne iznose samo kompanije koje ovde posluju nego često napušta zemlju i zbog pranja. Da li bi iznošenje novca iz Srbije trebalo strože kontrolisati pa čak i zabraniti? Mišljenja o tome su različita, baš kao i praksa. Dok većina zemalja pušta slobodan protok kapitala, dotle druge to ograničavaju. Recimo, Rusija je uvela tajkunima, ali i drugim privrednicima, porez od čak 40 odsto. A kako mi da postupimo?
O tome profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:
– Normalno je da u neku zemlju novac i ulazi i iz nje izlazi – objašnjava on. – To ne treba sprečavati, sem kada se radi o kriminalnim delatnostima poput utaje ili pranja novca. Tada država, odnosno nadležni organi, treba da reaguju shodno zakonima. Ako je sve legalno, ne treba dodatno trenirati strogoću.
Arsić podseća na to da je kroz privatizaciju, kredite i direktne strane investicije u Srbiju ušlo više novca nego što je odavde otišlo u svet. Naša zemlja je pre svega uvoznica kapitala. Mi dajemo tek trećinu investicija iz sopstvenih izvora. Dve trećine, znači, ide putem kredita i investiranja. Kada su u pitanju domaći izvori, bilo bi dobro da potrošnja raste sporije jer sve ono što se ne potroši, može se direktno investirati. Ali ne treba zaboraviti da je štednja u Srbiji mala te da tu ne leže znatnije mogućnosti za investiranje.
Iznošenjem novca iz Srbije bavio se i ekonomista Dragan Radović. On smata da su za stalnu besparicu koja vlada u Srbiji krive strane kompanije koje posluju kod nas i iznose profit. Na listi krivaca su i banke osnovane stranim kapitalom jer su kamate kod nas bile previsoke. Osim toga, tu je i uvoz robe široke potrošnje. Samo u 2014. iz Srbije se tim putem odlilo 20,47 milijardi evra. Naši građani nisu samo kupovali stranu, uvoznu robu, već su i iznosili novca direktno. Naše omiljene turističke destinacije su van Srbije. Pojedine kompanije koristile su i činjenicu da su kod nas plate tek 200 evra. Zaradile su i ekstraprofit, koji se takođe odselio van naše zemlje. Posebna priča je pranje novca. Vlasnici domaćih kompanije su, kao i inostrane kolege, koristili blagodeti poslovanja u poreskim rajevima i of-šor zonama. Panamski slučaj nas je na to nedavno podsetio.
Treba li i građanima uvesti dodatne mere zabrane?
– Kod nas je štednja visoka pa nema potrebe da se to radi. Sume koje građani iznesu za letovanja ili slična putovanja su veoma male – kaže profesor s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Aleksandar Vasiljević.
On podseća i na to da kapital koji banke iznose često nije odavde. One su taj novac unele ovde velikim delom kao kros border kredite. Sada ga vraćaju nazad, a ukoliko procene da će u Srbiji biti mogućnosti za investiranje ili se kod nas pojave projekti koje će oni podržati, taj novac će se i vratiti ovde.
D. Vujošević
Porez na ofšor
Profesor Vasiljević kaže da bi država strože mogla kontrolisati iznošenje novca u poreske rajeve, poput Paname, Arube, Devičanskih ostvra i sličnih destinacija. Rusija je, kada su joj uvedene sankcije Evropske unije, uvela porez od 40 odsto za iznošenje većih suma novca koji se očigledno investira van granica zemlje. Da li bi takva drakonska stopa obeshrabrila naše vlasnike krupnijeg kapitala ili bi opet našli mala vrata za of-šor zone saznaćemo samo ako se i ovde uvede sličan porez.