Digitalizacija kao razvojni prioritet Srbije

Da bi se to ostvarilo, Vlada intenzivno radi na reformi obrazovnog sistema jer su digitalizacija i obrazovanje put da Srbija vaspita mlade generacije koje su spremne za izazove 21. veka.

Koliko je to važno, pokazuje i činjenica da su nove generacije digitalizovanih fabrika u razvijenim zemljama već promenile način rada i način života, i to tako da su najteže poslove preuzeli roboti i mašine, odustalo se i od masovne proizvodnje jer je sada cilj zadovoljiti potrebu svakog pojedinačnog kupca.

To je, zapravo, suština takozvane industrije 4.0, odnsono četvrte industrijske revolucije, koja štedi vreme potrebno da se nešto proizvode. To je nešto što čeka i Srbiju i  zbog toga je Vlada Srbije proglasila digitalizaciju za jedan od prioriteta u narednim godinama i kao jedan od najznačajnijih generatora ubrzanog rasta.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović objašnjava da Srbija svakako neće biti nosilac četvrte industrijske revolucije, ali da to ne znači da ne može da se osloni na strane kompanije koje bi mogle investirati u takav način proizvodnje u našoj zemlji. One bi bile, kako kaže, finanijski nosioci uvođenja digitalnih tehnologija, a možda bi tako podstakle i lokalne partnere i dobavljače da pređu na digitalne plaftorme.

"Sada smo mi oni koji učestvuju u razvoju i istraživanju digitalnih platformi i tehnologija", objasnio je Vesović. On dodaje da je u tom smislu važno prisustvo „Majkrosofta”, „Simensa”, „Dženeral elektrika” u Srbiji jer su te kompanije motivatori novih tehnoloških procesa.

Jedno je sigurno, rekao je on: da će se uspeh društva i ekonomije zasnivati na tome koliko brzo mogu da se predvide promene i koliko su spremni. No, dodaje, razloga za strah nema jer se ništa neće dogoditi preko noći, već postepeno.

"Ono što sledi nije revolucija, to je evolucija", zaključio je Vesović.

Direktor „Simensa Srbija” Udo Ajhlinger istakao je da je na tržištima koja su uvela digitalna rešenja kupac taj koji diktira način proizvodnje, upotrebnu vrednost proizvoda i njegov izgled. Glavni kriterijum, naglašava, nije više stav većine o nekom proizvodu, već su to individualne potrebne svakog kupca.

– Digitalizovane prodavnice, u kojima nema kasa za naplatu već se kupovina odvija dititalno, mobilnim telfonom, uz primenu „Android” aplikacije, uvode se na tržišta širom sveta, kao i u Srbiji, koja ide napred – navodi Ajhlinger. – „Simens” radi na edukaciji preduzetnika u Srbiji, predstavljajući im najnovije tehnologije, dok s nekoliko kupaca razrađuje konkretne modele digitalizacije njihovih postrojenja ili delova postrojenja. Ulaganja u digitalizaciju proizvodnje nisu mala, ali je zato ciklus povraćaja investicija znatno kraći.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović smatra da je IT sektor pokretač promena, dodajući da su informacione tehnologije osnovni i najmoderniji alat za podizanje efikasnosti industrije, i to svih sektora bez razlike: poljoprivrede, mašinogradnje, elektrotehnike, rudarstva i drugih. Popović ocenjuje da je u Srbiji razvoj koncepta industije 4.0 moguće sprovoditi na dva koloseka. Prvi podrazumeva obrazovanje mladih IT inženjera, a drugi definiše mere za očuvanje i razvoj proizvodne i prerađivačke industrije.

"To je težak i dugotrajan posao, ali i prošla vlada, kao i ova, proglasile su digitalizaciju i tehnološki razvoj kao jedan od strateških prioriteta", zaključio je Petrović. To je svima koji rade na razvoju novog koncepta podrška da istraju i postignu rezultate koji će u što kraćem roku doprineti otvaranju novih radnih mesta i podizanju konkurentnosti naše ekonomije. To je zalog za budućnost.

Biće posla, ali radiće ga mašine

Zbog tehnološkog razvoja, tvrdi Vesović, neke oblasti i radna mesta neće „izuzmreti”, odnosno tradicionalne grane će opstati, ali uz drugačiji način rada. Međutim, nije optimista kada je reč o pojedinim profesijama.

"Tradicionalne grane neće umreti jer će uvek biti potrebno nešto izliti od čelika ili napraviti od tekstila. Samo, te teške poslove neće raditi 50 ljudi u pogonu, već mašine. Nećete moći više da vodite ni restoran ili hotel ako ne razumete digitalne procese u pozadini. Pojedine profesije za petnaestak godina neće postojati, ali će ljudi koji se bave razvojem biti sve traženiji", ocenio je Vesović.

LJ. Malešević