Daleko su od Srbije i „Posejdon” i gas

ali i one u regionu, nijedan ne samo da nije započet nego se ne nazire ni da li će ikada biti građen, kada bi to moglo biti, kao ni kojom trasom bi prolazio. Pri tome, vremena za traženje rešenja za snabdevanje gasom Srbije, ali i jugoistočne Evrope, sve je manje. 

I dok vreme polako ističe, moglo bi se reći i da ponestaje zemalja (trasa) kojima bi gasovod prolazio. Naime, posle odustajanja od izgradnje  Južnog toka, bilo je govora o Turskom toku, potom i o gasovodu koji bi se zvao Bugarski tok, govorilo se i o Istočnom luku, a potom i o gasovodu „Tesla”, ali sve je ostalo samo na nivou razgovora, iako su se u njih uključivali predstavnici država kroz koje bi gasovodi mogli prolaziti. Sada je aktuelan novi gasovod „Posejdon”, koji bi gas preko Rusije i Crnog mora dopremao do Grčke.

Naime, ruski „Gasprom”, italijanska kompanija „Edison” SpA i grčka DEPA potpisali su nedavno u Rimu memorandum o razumevanju za razvoj projekta izgradnje gasovoda koji bi dopremao gas iz Rusije po dnu Crnog mora preko trećih zemalja do Grčke, a potom iz Grčke u Italiju. Cilj tog projekta je organizovanje južne rute za isporuke ruskog gasa u Evropu. Predsednik Uprave „Gasproma” Aleksej Miler rekao je da je memorandumom predviđeno da procena isplativosti ulaganja bude završena do kraja 2016. godine, a da se kreće od projekta koji su pripremili i razvili Grci i Italijani, u saradnji s Francuzima, kojim je bilo planirano dopremanje 12 milijardi kubnih metara azerbejyanskog gasa od Grčke po dnu Jonskog mora do juga Italije. Miler je naglasio da su projekti izgradnje novih ruta za transport gasa do Evrope ekonomski opravdani, o čemu svedoči aktuelna rastuća tražnja.

Po rečima predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, gasovod „Posejdon” nema nikavog značaja za Srbiju. On ističe da je trasa tog gasovoda imaginarna, a da poptpisivanje memoranduma nikoga ne obavezuje.

– Što se tiče snabdevanja gasom Srbije, siutaucija je sve teža jer je sve što je dosad učinjeno – učinjeno da ostanemo bez izvora snabdevanja gasom – kaže Vučetić. – To što nas je Evropska komisija ostavila van planova o snabdevanju gasom govori o odnosu evropskih zemalja prema Srbiji.

On napominje da se projekat gasovoda „Severni tok 2”, koji će u Evropu dopremati gas isključivo iz Rusije, odvija nesmetano, a da su pratneri u tom poslu Velika Britanija, Holadnija, Nemačaka i Austrija.

– Ukoliko se sadašnja sitaucija ne promeni, 2019. godine, kada je najavljen prestanak tranzita gasa iz Rusije put Evrope, Srbija će biti u nezavidnoj situaciji i ostaje nam da se nadamo da će nam biti dostupne određene količine gasa iz „Severnog toka”. Pri tome, treba znati da će to biti skuplje jer ćemo morati da plaćamo tranzit kroz nekoliko evropskih zemalja, a ne, kao sada, samo preko Mađarske – kaže Vuletić.

Da podsetimo, Srbija je u potpunosti zavisna od uvoza gasa iz Rusije, koji u našu zemlju stiže samo iz jednog pravca – preko Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine. Budući da je Rusija najavila da će 2019. godine obustaviti tranzit kroz tu zemlju, Srbija će se naći u veoma nezgodnoj situaciji jer neće biti načina da se gas dopremi do naše zemlje. Po Vuletićevim rečima, kapacitet podozemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru nije dovoljna da se podmire potrebe domaćeg tržišta, odnosno količine gasa u njemu dovoljne su za vršnu potrošnju, a ne za baznu.

D. Mlađenović

Srbija se ne pominje

Ovih dana Evropska komisija je utvrdila vanredni plan za snabdevanje gasom u kriznim situacijama, u kojem se Srbija ne pominje, iako je članica Evropske energetske zajednice. Evropa, u kojoj se stavovi razilaze s ruskim stavom po velikom broju pitanja, nema problem da dogovori gradnju gasovoda „Severni tok 2”, kojim će u Evropu stizati dodatne količine ruskog gasa s krajnjim odredištem u Nemačkoj, ali Srbija, bar za sada, nije u tim planovima.