Далеко су од Србије и „Посејдон” и гас

али и оне у региону, ниједан не само да није започет него се не назире ни да ли ће икада бити грађен, када би то могло бити, као ни којом трасом би пролазио. При томе, времена за тражење решења за снабдевање гасом Србије, али и југоисточне Европе, све је мање. 

И док време полако истиче, могло би се рећи и да понестаје земаља (траса) којима би гасовод пролазио. Наиме, после одустајања од изградње  Јужног тока, било је говора о Турском току, потом и о гасоводу који би се звао Бугарски ток, говорило се и о Источном луку, а потом и о гасоводу „Тесла”, али све је остало само на нивоу разговора, иако су се у њих укључивали представници држава кроз које би гасоводи могли пролазити. Сада је актуелан нови гасовод „Посејдон”, који би гас преко Русије и Црног мора допремао до Грчке.

Наиме, руски „Гаспром”, италијанска компанија „Едисон” СпА и грчка ДЕПА потписали су недавно у Риму меморандум о разумевању за развој пројекта изградње гасовода који би допремао гас из Русије по дну Црног мора преко трећих земаља до Грчке, а потом из Грчке у Италију. Циљ тог пројекта је организовање јужне руте за испоруке руског гаса у Европу. Председник Управе „Гаспрома” Алексеј Милер рекао је да је меморандумом предвиђено да процена исплативости улагања буде завршена до краја 2016. године, а да се креће од пројекта који су припремили и развили Грци и Италијани, у сарадњи с Французима, којим је било планирано допремање 12 милијарди кубних метара азербејyанског гаса од Грчке по дну Јонског мора до југа Италије. Милер је нагласио да су пројекти изградње нових рута за транспорт гаса до Европе економски оправдани, о чему сведочи актуелна растућа тражња.

По речима председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, гасовод „Посејдон” нема никавог значаја за Србију. Он истиче да је траса тог гасовода имагинарна, а да поптписивање меморандума никога не обавезује.

– Што се тиче снабдевања гасом Србије, сиутауција је све тежа јер је све што је досад учињено – учињено да останемо без извора снабдевања гасом – каже Вучетић. – То што нас је Европска комисија оставила ван планова о снабдевању гасом говори о односу европских земаља према Србији.

Он напомиње да се пројекат гасовода „Северни ток 2”, који ће у Европу допремати гас искључиво из Русије, одвија несметано, а да су пратнери у том послу Велика Британија, Холаднија, Немачака и Аустрија.

– Уколико се садашња ситауција не промени, 2019. године, када је најављен престанак транзита гаса из Русије пут Европе, Србија ће бити у незавидној ситуацији и остаје нам да се надамо да ће нам бити доступне одређене количине гаса из „Северног тока”. При томе, треба знати да ће то бити скупље јер ћемо морати да плаћамо транзит кроз неколико европских земаља, а не, као сада, само преко Мађарске – каже Вулетић.

Да подсетимо, Србија је у потпуности зависна од увоза гаса из Русије, који у нашу земљу стиже само из једног правца – преко Мађарске, до које стиже из Украјине. Будући да је Русија најавила да ће 2019. године обуставити транзит кроз ту земљу, Србија ће се наћи у веома незгодној ситуацији јер неће бити начина да се гас допреми до наше земље. По Вулетићевим речима, капацитет подоземног складишта гаса у Банатском Двору није довољна да се подмире потребе домаћег тржишта, односно количине гаса у њему довољне су за вршну потрошњу, а не за базну.

Д. Млађеновић

Србија се не помиње

Ових дана Европска комисија је утврдила ванредни план за снабдевање гасом у кризним ситуацијама, у којем се Србија не помиње, иако је чланица Европске енергетске заједнице. Европа, у којој се ставови разилазе с руским ставом по великом броју питања, нема проблем да договори градњу гасовода „Северни ток 2”, којим ће у Европу стизати додатне количине руског гаса с крајњим одредиштем у Немачкој, али Србија, бар за сада, није у тим плановима.