Da se smanji radna nedelja, ali ne i plata

Naime, sindikati širom Evrope traže da se radno vreme skrati sa 40 na 35 sati, a predstavnici sindikata u Srbiji spremni su da podrže ovakvu incijativu smatrajući da bi ona doprinela smanjenju nezaposlenosti.

Ipak, skraćenje radne nedelje u Srbiji, moglo bi se reći, još je daleko. Naime, i sada je radna nedelja u našoj zemlji za oko dva sata duža nego u Nemačkoj, Poljskoj ili Portugaliji, a prosečna radna nedelja u Evropskoj unije spustila se ispod 40 radnih sati. Budući da je u Srbiji do radnog mesta teško doći, a lako ga izgubiti, radnici su često primorani da rade duže nego što je predviđeno radnom  nedeljom, a pri tome im se prekovremeni sati veoma retko plaćaju. Uz to, skraćenjem radne nedelje, gotovo je izvesno, smanjile bi se i zarade zaposlenih, koje su i sada niske.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da bi poslodavci u Srbiji trebalo da poštuju važeće zakone koji propisuju radnu nedelju od 40 sati. Po njegovim rečima, skraćenje radne nedelje na 35 sati obezebedilo bi mogućnsot da određen broj nezaposlenih dobije posao. Inicijativu za skraćenje radne nedelje, ukazuje Vuković, treba podržati i uvesti u svim sektorima, jer se inače ide ka robovlasničkim odnosima, gde se onemogućava civilizacijska tekovina osam sati rada.

Sličnog je mišljenja i predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Ivica Cvetanović, koji kaže da u Francuskoj već postoji radna nedelja od 35 sati, ali da radnici rade više i da se svaki sat preko  plati, dok je kod nas situacija drugačija, jer čak i kada poslodavac hoće da prizna prekoračenje satnice, to se ne izražava u novcu, nego u slobodnim danima, što nije po zakonu. On ukazuje da je se u Srbiji ne poštuju važeći propisi, što je veoma često u bankarskom sektoru i masovna je pojava kod većine privatnika, da je 35-časovnu nedelju moguće uvesti u Srbiji jer savremene tehnologije to dozvoljavaju, ali da se prava radnika krše na svakom koraku.

Na skraćenje radne nedelje spremni su i poslodavci, ali uz određene uslove. Po rečima predednika Unije poslodavaca Nebojše Atanackovića, jedan od njih je da ne ostane odmor od pola sata, koji se kod nas plaća, a u svetu ne, a uz smanjenje smanjenje broja radnih sati, trebalo bi, proporcionalno, da se smanji i zarada.

Ekonomisti ukazuju da bi, uz manje radnih sati, bila veća zaposlenost i potražnja radne snage. Naime, primoravanje zaposlenih da rade previše/predugo dovodi do umora i stresa, ali i češćih grešaka i povreda, a produktivnost pada. Praktično se može reći da nije suštinski važno koliko se sati radi, već koliko je vreme koje se provede na radnom mestu efikasno potrošeno i kolika je produktivnost zaposlenih. Uz smanjenje radnih sati, više bi vremena ostalo za odmor i društveni život, a to pozitivno utiče na produktivnost. Naime, najbolji rezultati rada postižu se ukoliko su zaposleni odmorni i zadovoljni, ako posle radnog dana imaju dovoljno vremena da se posvete sebi, porodici, druženju, odmoru... Nezdovoljan, umoran i neispinjen radnik, nedekvatno plaćen i veoma često primoran da radi na više radnih mesta kako bi imao dovoljno novca za  zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, koji je stalno pod stresom hoće li to uepeti i da li će i sutra raditi, ne bi trebalo nikome da bude u interesu.

D. Mlađenović

Pozitivan uticaj na proizvodnju, ali i zdravlje

Oni koji se zalažu za smanjenje radne nedelje osim tog zahteva predlažu i tri slobodna dana u sedmici, ukazujući da se skraćenjem radnog dana povećava potrošnja, podstiče proizvodnja i zdravstveno stanje zaposlenih, ali i obezbeđuje vreme za dodatno obrazovanje radnika. Uz to, smanjuju se troškovi firmi, emisija ugljenika i potrošnja goriva.