Čudno da je NIS četiri puta jeftiniji od INE

u regionu i svrhe privatizacija.Iako „Naftna industrija Srbije”, čiji je većinski vlasnik „Gaspromnjeft”, posluje pozitivno i ima dobre rezultate, ta kompanija na berzi vredi daleko manje nego hrvatska naftna kompanija INA. Naime, vrednost NIS-a na berzi je oko milijardu evra, dok INA na berzanskom tržištu vredi čak četiri puta više.

Po rečima Nenada Gujaničića iz „Njise brokera”, vrednost NIS-a je oko 970 miliona evra, dok je vrednost INE na berzi četiri milijarde evra.

– Dva su glavna razloga za tu veliku razliku u vrednosti naftnih kompanija u Srbiji i Hrvatskoj: vlasništvo u kompaniji, kao i mesto trgovanja akcijama – kaže Gujaničić. – Naime, u INI, za razliku od NIS-a, gde je većinski vlasnik poznat, pitanje većinskog vlasnika nije rešeno, država Hrvatska i mađarska kompanija MOL imaju sličan broj akcija, ali niko nema kontrolni paket pa je to osnovni razlog visoke cene akcije INE. Sve dok se ne rasplete pitanje većinskog vlasnika u INI, tako će i biti jer to otvoreno pitanje daje veliki potencijal akcijama u slučaju preuzimanja. Uz to, veoma je važno i to što se INA kotira na Zagrebačkoj berzi, koja je kredibilnije tržište nego što je Beogradska berza, pa to doprinosi daleko boljem vrednovanju INE od NIS-a.



Gujaničić ističe da je poslovanje NIS-a, otkako je većinski vlasnik „Gaspromnjeft”, pozitivno, da se posluje profitabilno, da je bilo i mnogo ulaganja – samo u rafineriju u Pančevu više od 500 miliona evra. S druge strane, INA nema tako dobre rezultate, u velikoj meri usled prisutnog dvovlašća, ali ima veće međunarodno poslovanje od NIS-a (kad su pitanju naftni izvori, pre svega).



– NIS ima dobar potencijal za dalji razvoj i profitabilnost, dok INA nema trenutno tako dobre rezultate. Obe kompanije su vertikalno integrisane (imaju i proizvodnju, i preradu i distribuciju), a takav naftni biznis zahteva velika ulaganja, pa kad je cena nafte niska, kao što je bilo prošle godine, veritkalno integrisane naftne kompanije gube, a kad je nafta skuplja, profit je značajno veći. U skladu s tim, NIS je najviše vredeo 2013. godine, kad je cena nafte bila viša od 100 dolara po barelu – oko 1,4 milijardu evra, a cena akcije bila je 1.020 dinara, a kad se pojavio na Berzi, akcija NIS-a vredela je oko 500 dinara – kaže Gujaničić.



Za veću vrednost NIS-a, kaže naš sagovornik, smetnja je konsolidovana vlasnička struktura, dok je u svim kompanijama u kojima je vlasništvo diversifikovano i niko nema više od deset odsto akcija, interes za trgovanje mnogo veći.

– To je tako svugde u svetu, pa kada se kupuje mali procenat akcija, jedan-dva odsto, plaća se određena cena, a ako se kupuje kontrolni paket,   cena je veća jer se plaća premija s obzirom na to da u tom slučaju vlasnik može raditi sa firmom šta mu je volja – kaže Gujaničić.



On ukazuje na to da je u INI malo slobodnih akcija, a malo ih je i kad je NIS u pitanju.

– U INI je vlasnička struktura takva da svega nekoliko procenata akcija ostaje da se njima slobodno trguje. Naime, mađarski MOL ima 49 odsto kapitala u INI, Hrvatska 45 odsto, pa je praktično slobodno svega šest odsto akcija. U vlasničkoj strukturi NIS-a 56 odsto akcija poseduje „Gaspromnjeft”, oko 30 odsto je u vlasništvu Srbije, dok je oko 13 odsto akcija dostupno za slobodnu trgovinu. Takvi slučajevi ne postoje na razvijenim berzama jer su na njima kompanije s diversifikovanim vlasništvom – kaže Gujaničić.



D. Mlađenović

 

Od broja akcija i cene zavisi vrednost kompanije



Vrednost neke kompanija na tržištu proizvod je broja akcija i cene pojedinačne akcije. Sadašnja cena akcije NIS-a je oko 740 dinara, dok je cena akcije INE oko 3.050 kuna. Množenjem broja akcija s tržišnom cenom akcije dobija se tržišna vrednost kompanije.