Čobanski štap niko neće ni za 600 evra mesečno

Jer, od ukupnog broja evidentiranih nezaposlenih, kada se saberu oni bez i sa osmoletkom i oni koji su završili trogodišnji zanat, dobije se brojka od 368.548 nezaposlenih lica  za koje je unapred jasno da teško mogu da nađu bilo kakvo radno mesto jer se nisu školovali.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije Zoran Martinović ističe da je kod nas nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je čak dva i po puta više od opšte nezaposlenosti. Dodaje da je evropski prosek nezaposlenosti mladih oko 18,5 odsto, kao i da čak oko 16,5 odsto mladih  u Srbiji niti radi niti se školuje. Logično pitanje je od čega onda žive i ko ih izdržava i mogu li sebi dozvoliti luksuz da biraju šta će da rade?

No, logika često nema veze sa stvarnošću niti može da pobedi ono što je duboko u naš mentalitet usađeno, a to je da je bolje sedeti nego raditi za male pare ili raditi nečega čega se sami stidimo. O tome govori i podatak da u mnogim selima širom Vojvodini, a tako je i u drugim delovima države,  farmeri mesecima ne mogu da nađu čobanina iako nude platu između 200 i 600 evra mesečno.

„Sramota je čuvati ovce“

Čak i oni radno sposobni koji prihvate da čuvaju ovce ili krave, nastoje da od okoline sakriju da su čobani “jer je to sramota”. No, ta “sramota” donosi u njihov yep više novca nego što zarađuju radnici “Fijata”.

Tako su i dva čobanina u selu Pavlovci, rumska opština, koji čuvaju 56 krava i za to od meštana naplaćuju 56.000 dinara, priznaju da tom zaradom hrane decu, ali ne žele da se o tome naveliko priča i piše kako se ne bi brukali! Pri tom, oni savesno i pošteno obavljaju svoj posao i meštani su zadovoljni njihovim radom i ne bi ih menjali ni za šta. I meštani banatskih sela muku muče da nađu čuvara ovace jer niko neće da se lati čobanskog štapa, a nekoliko stotina radno sposobnih građana ovog vojvođanskog regiona prima socijalnu pomoć.

Nacionalna služba za zapošljavanje godinama beleži poslove koje niko neće da radi bez obzira na to koliko su plaćeni.

Niko neće da fizikališe

Podaci pokazuju da vlada slabije interesovanje za obavljanje težih fizičkih poslova u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu, ali se zaobilaze i terenski poslovi akvizitera, agenata osiguranja, trgovačkih zastupnika. Nezaposleni, pokazuje analiza NSZ, posao i odbijaju kada im se nude loši uslovi rada, odnosno kada je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom niovu, ali i zbog neplaćanja prekovremenog rada.

Situacija je slična i kod sezonskih poslova, iako se ovih dana za branje malina i kupina plaća i 2.000 dnevno, a teško je doći i do berača povrća. Zbog toga poljoprivrednici muku muče da nađu radnike u Srbiji, dok su ranije, dok Rumunija nije ušla u EU, mogli da na sezonskim poslovima zaposle njihove državljane. Oni sada više neće da rade kod nas, a ako i pristanu traže mnogo veće dnevnice nego što su naši poljoprivrednici spremni da plate.

Za ekonomistu Ivana Nikolića  sa Ekonomskog instituta jednocifrena stopa nezaposlenosti u Srbiji može se postići za nekoliko godina, ali uz to otvoriće se i neki novi problemi. Kao mogući problem on ističe činjenicu da Srbija ima sve manje stanovnika, a samim tim i manji kontigent radne snage.

„Ukoliko se ovaj trend nastavi, a naravno sa višim stopama rasta koje želimo, Srbija će vrlo brzo, za desetak godina, ma koliko to delovalo čudno, doći u poziciju da na tržištu imamo deficit“, ocenio je Nikolić.

U letnjoj sezoni ima posla i za drvoseče, a računa se da oni mesečno mogu da zarade i oko 1.000 evra. Međutim, zbog teškog fizičkog rada u teškim vremenskim uslovima većina nezaposlenih taj posao ne želi.

Poslodavci u Srbiji od NSZ traže, a ona ne može da im izađe u susret, varioce, zidare, šivače, stolare, bravare, vozače, mesare, pekare, tesare, armirače, keramičare... Spisak zanimanja koje poslodavci traže, a nema ih, je podugačak i sva je prilika da će se narednih godina širiti, jer interesovanje mladih da se školuju ili obuče, a NSZ nudi i dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, je veoma malo.

Zanati nisu na ceni

Tako je ove godine u celoj Srbiji upisano samo deset zidara, osam tesara i četiri armirača. Građevinska škola Beograd, jedina ustanova u Srbiji koja školuje građevinske zanatlije, ocenjuje da vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti, jer je poslednji školu završio pre tri godine, a posle toga su prosto nestali. Ili, decenijama nema nijednog učenika na smeru staklorezača i kamenorezača, a građevinske firme traže upravo ta zanimanja i čak su spremne da plate obuku učenika.

Primer je i Prehrambeno-šumarska i hemijska škola u Sremskoj Mitrovici gde je ove godine za mesara upisano samo osam od 30 planiranih mesara, iako bi svi odmah po završetku trogodišnje škole dobili posao u “Mitrosu” koji je pre dve godine kupio austrijski “Gerlinger” i koji ima posla za dve smene i sigurno tržište u EU i Rusiji.

Država, najavio je to nedavno i predsednik Aleksandar Vučić, ima prioritet da smanji stopu nezaposlenosti ispod deset procenata, a da bi to i učinila, mora pre svega da povede više računa o školovanju mladih za zanimanja budućnosti, jer bi se u suprotnom mogla suočiti sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.  Moguć deficit je već primetan. Direktor NSZ Zoran Martinović ističe da su u suficitu teže zapošljive kategorije –stariji od 50 godina, nekvalifikovani, ljudi sa zastarelim zanimanjima, a da posebno zabrinjava visoka nezaposlenost među mladima koja je stalni problem.

„Imamo posebne programe za sticanje praktičnih znanja za ova lica koja nemaju dovoljno znanja i veština, ali, ono što je važno, imamo posebne programe i za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i za lica romske nacionalnosti“, ocenio je Martinović.

Ljubinka Malešević