Brnabić: Od 1. januara elektronsko plaćanje poreza na imovinu
BEOGRAD: Ne može biti reči o modernizacije javne uprave ako je sve na "papiru" i u knjigama, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić i najavila dalji razvoj elektronskih servisa, među kojima i onaj o elektronskoj uplati poreza na imovinu od 1. januara 2019. godine.
Odgovarajući na pitanje novinara šta je ostalo od glavnih projekata da se uradi kad je reč o digitalizaciji javne uprave, Brnabićeva je rekla da je završen registar matičnih knjiga, da će do kraja godine biti završen prenos činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, da se radi i na registru građana, te da se završava registar adresa.
Navela je da više od 50 odsto građana Srbije nije imalo validnu adresu ili su živeli u ulicama u kojima ne postoji naziv, posebno u ruralnim sredinama gde postoji samo naziv sela, i u kućama bez brojeva, takozvanim bb.
"To moramo da završimo. Republički geodetski zavod (RGZ) završio je izradu elebarata za sve lokalne samouprave u Srbiji. Oko 30 lokalnih samouprava je preuzelo te eleborate, imenovalo ulice, sada RGZ daje kućne brojeve. To treba da završimo do sredine sledeće godine", rekla je premijerka.
Onda će, dodala je, postojati dva osnovna registra i može se dalje ići u tom procesu.
Naglasila je da je za uvođenje elektronskih servisa bilo potrebno doneti zakone o e-Upravi, o elektronskom biznisu, a sada i zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je, ističe, izuzetno važan za e-Uprave.
"Nas građani dosta kritikuju kako ja promovišem digitalizaciju, e-Upravu. Građani moraju da razumeju da tek sada stvaramo osnove i uvodimo nove servise. Od 1. janura 2019. moći ćete da elektronski proverite, da imate uvid u vaš porez na imovinu, elektronski da platite, bez obzira da li je vaša nekretnina u Beogradu, Vrnjačkoj Banji ili Kuršumliji", kaže Brnabićeva.
Takvi elektronski servisi su nešto čega će, navodi premijerka, biti polako sve više.
"Za mene je to važno, jer je to način da učinite rad javne uprave, ne samo Vlade, transparentnim, efikasnim i da se borite protiv korupcije. Kada imamo sve elektronski, ne može neko da vam traži 50 ili 100 evra da bi vaš predmet bio na vrhu te gomile papira", poručila je Ana Brnabić.
Radi se, naglašava, velikom brzinom od kada je osnovana Kancerija za IT upravu.
"Razumem da su građani isfruistrirani ali ovo radimo na sistemski i institucionalni način koji traži vreme", dodala je premijerka.
Uskoro poreske olakšice za ulaganje u inovacije
Vlada Srbije uskoro će izaći sa setom poreskih olakšica za ulaganje u inovacije, uključujući sve ono što se odnosi na intelektualnu svojinu, najavila je danas premijerka Ana Brnabić.
Odgovarajući na pitanje novinara posle otvaranja konferencije DLD u Narodnom muzeju u Beogradu, ona je precizirala da Ministarstvo finansija priprema set poreskih olakšica za ulaganje u inovacije i istraživanje, razvoj i kreativnost.
"Sve što se tiče intelektualne svojine, nebitno je da li je to u smislu programiranja ili u bilo kom drugom sektoru spadaće u te poreske olakšice", rekla je Brnabićeva.
Najavila je da će set poreskih olakšica uskro biti predstavljen u Skupšitni Srbije.
"Nadam se da ćemo dobiti podršku Skupštine", dodala je premijerka.
Brnabić: Uz DLD salon drugačije pozicioniramo Srbiju
Konferencija “Digital, Life, Design” (DLD), koja se održava u Beogradu, jedna je karika u svemu što radimo da drugačije pozicioniramo i promoivišemo Srbiju, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Brnabić je istakla da je DLD salon jedna od dve najvažnije konferencije u toj oblasti u Evropi i da joj je zato velika čast i zadovoljstvo što se održava u Srbiji, jer ne postoji mnogo zemalja i gradova u svetu koje mogu da se pohvaliti da su njeni domaćini.
Kako je rekla, na svim DLD događajima u svetu, od kojih su najveći u Minhenu i Tel Avivu i koji okupljaju svetsku elitu investitora, inovatora, obrazovanja, nauke, pominje se da je jedan od tih događaja u Beogradu, čime se Srbija stavlja na mapu.
“Kada svi koji su došli ovde, počnu drugima da govore kakva je Srbija, kako se menja, koji potencijal ima, onda i drugi žele da dođu da investiraju, tako da malo po malo, dajemo sve od sebe da izgradimo brend jedne drugačije Srbije, Srbije koja stvara”, istakla je Brnabićeva u rarzgovoru s novinarima pošto je svečano otvorila salon u Narodnom muzeju u Beogradu.
Prema njenim rečima, organizatori, a pre svih Stefi Černi, koja je osmislila i osnovala konferenciju "Digital, Life, Design", osetili su da u Srbiji postoji energija koja može da povuče i celu Evropu.
“Ali, za to moramo da nastavimo još mnogo da radimo istim tempom”, navela je Brnabićeva i zahvalila i kompaniji Mercedes, koja je sponzor, što su došli u Beograd s brendom "She's Mercedes" koji govori o tome koliko je važna rodna ravnopravost u digitalizaciji.
Navela je da će u maju 2019. godine u Srbiji biti održana još jedna velika konferencija, "World minds", koja će poslužiti da se još jednom pozicionira Srbija kao zemlju u kojoj se dešava nešto novo i koja ima eneregiju da povuče i region i celu Evropu u budućnost.
“Imamo ljude za to, imamo fakultete za to, umetnike, nevladin sektor… važno je da nastavimo da ih podržavamo i prepoznajemo”, rekla je premijerka.
Stefi Černi, osnivač "Digital, Life, Design" salona, naglasila je da ju je energija koju je osetila ovde podstekla da "dovede" DLD u Srbiju.
"Imate odlične kompanije, mlade ljude koji požrtvovano rade svoj posao i zaslužujete da se DLD ovde ogranizuje", rekla je Stefi Černi.
Ona je istakla da u svetu postoje različiti digitalni centri, ali da se oni ne mogu porediti s Beogradom, sa energijom koju je ovde videla, i zbog toga predviđa fenomenalnu budućnost digitalnog sektora u Srbiji.
“Ovde vidim budućnost Evrope, upravo se ovde dešava budućnost Evrope. Želim vam da se što pre integrišete u EU, jer ste nam potrebni”, poručila je Stefi Černi.
Član Saveta za kreativne industrije Lazar Džamić primetio je da naziv skupa "Digital, Life, Design" sumira svet u kome živimo, jer je danas sve digitalno, a čim nam je život digitalan, znači da imamo šansu da ga redizajniramo mnogo puta i uvek na bolje.
“Srbija je u fantastičnoj poziciji da počne sebe da redizajnira”, podvukao je Džamić.
Dodao je da kreativne industrije formiraju "plimu koja podiže sve brodove" i od njih zavise sve druge industrije, i ako se fokusiramo na njih, svi ostali privredni sektori mogu da se unaprede.
"Ovo je istorijski momenat i šansa za nas, da uhvatimo korak sa svetom, jer radimo sa istim tehnologijama, kao što rade u svetu. Tako nam je data platforma da konačno odskočimo i počnemo da hvatamo korak sa svetom. Budućnost će zavisiti od nas, a najbolji način da se predvidi budućnsot, je da je kreirate sami. Mi sada imamo šansu da to radimo", rekao je Džamić.
Hans Urlih Obist: Srbija ima izuzetne mlade umetnike
Hans Urlih Obist, jedan od najznačajnijih kustosa na svetu, švajcarski istoričar umetnosti i direktor galerije Serpentajn u Londonu, govorio je danas o praksama inovativnih postavljanja izložbi u galerijskim prostorima u okviru programa konferencije "Digital, Life, Design" koja ja danas počela u Narodnom muzeju u Beogradu.
On je kazao da je važno na inovativan način uspostaviti komunikaciju s publikom i predstaviti artefakte novim sredstvima digitalizacije.
"Sadržaj izložbe ili performansa takođe uključuje sredstvima digitalizacije koji nam omogućuju da umetnost predstavimo na drugačije načine. Svakako da je digitalizacija jako važan proces za neko društvo, jer se nivo komunikacije podiže na viši nivo i otvaraju različite mogucnosti da njena sredstva omoguće lakši i sadržajniji život ljudima", kazao je Urlih Obist.
On je napomenuo da Srbija ima novu generaciju sjajnih umetnika, naročita u oblasti vizuelne umetnosti.
"Raduje me što se ovako važna konferencija odigrava baš u Beogradu, jer je to znak da je društvo spremno da podrži inovativne i talentovane ljude sa idejama. Poznajem neke od izuzetnih umetnika iz Srbije i važno je da oni dobiju prostor da svoje ideje i radove predstave svetu", kazao je Obist.
Pre cenjenog gosta iz Švajcerske, govorio je Branko Milutinović iz "Nordeus" koji je rekao da je ta firma dokaz da se u Srbiji može napraviti uspeh na globalnom tržištu.
Baš u Beogradu "Nordeus" je razvio "Top Eleven", najuspešniju mobilnu sportsku igru na svetu, koju su napravili Branko Milutinović i njegove kolege i koja ima preko 180 miliona korisnika širom planete, a zaštitno lice je niko drugi nego svetski poznati fudbalski trener Žoze Murinjo.
"Kada sam pre sedam godina bio na konferenciji ''Digital. Life, Design'' u Minhenu pitali su me odakle sam? Kazao sam im da sam iz Srbije, a većina njih je uzvratila "Stvarno?...Ljudi sa DLD konferencije nisu verovali da među njima može da se pojavi neko iz Srbije. Evo sada sam dočekao da naša premijerka Ana Brnabić otvara DLD konferenciju u Beogradu", kazao je Milutinović.
On je napomenuo da je obrazovanje najvažniji proses u Srbiji.
"Obrazovanje donosi veliki broj prilika ljudima. Donosi samopouzdanje da odu u inostranstvo, izmere se s najboljima i potom se vrate u Srbiju i započnu svoj biznis. Moj čukundeda je iz Prvog svetskog rata izašao bez leve noge, ali kao pobednik. Srbija je stekla nezavisnost i u tom momentu bila u dobroj poziciji da krene napred. Čini mi se da smo sada, kao društvo u kojem su ideje mladih i sposobnih ljudi važni jednako kao i procesi obrazovanja i digitalizacije, opet u dobroj situaciji. Imamo priliku da modernizujemo okolnosti u kojima žive ljudi u Srbiji i otvorimo mogućnosti za započinjanje privatnog preduzetništva", kazao je Milutinović.
Na konferenciji u Narodnom muzeju u Beogradu govorili su eksperti u svojim oblastimna poput kustoskinje Maje Ćirić, profesorke Marije Mitrović Dankulov sa Instituta za fiiziku u Beogradu, inovator i preduzetnik Habib Lešević.