Branimir Dženopoljac: Njiva i kodiranje mogu zajedno

Ipak, situacija u ovoj oblasti odavno je poprimila druge obrise. IKT klaster centralne Srbije pravi je primer kako se u ovoj rastućoj industriji razvija sektor koji povlači razvoj i drugih privrednih oblasti. 

– Klaster je osnovan u maju 2013. godine, a to znači da je potreba odavno uočena – kaže Branimir Dženopoljac, direktor IKT klastera centralne Srbije i član Odbora Srpske asocijacije klastera SCAN. – Naš partner je IKT klaster Vojvodine i oni su nam pomogli da se osnujemo, praktično po njihovom modelu, s tom razlikom što je naša organizacija bottom-up, što bi značilo da su se okupile firme i akteri zainteresovani za razvoj IT-ja i osnovali asocijaciju. Kao i tada, i danas postoji evidentna potreba za IT kadrovima, programerima, pre svega, i jedan od ciljeva bio je da kroz neformalni sistem obrazovanja pokušamo da proizvedemo dodatne IT kadrove na tržištu, pre svega za naše firme-članice. Pored ovog cilja, radimo na vidljivosti, umrežavanju, radu na zajedničkim projektima, organizovanju zajedničkih konferencija i formalnih i neformalnih okupljanja, gde nastojimo da kreiramo klimu koja je pogodna za razvoj IT sektora u ovom delu Srbije. Godine 2014. potpisali smo memorandum o saradnji s ostalim IT klasterima: u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, jer jedni drugima nismo konkurenti. Posla ima dosta, a mi pokrivamo različite teritorije, tako da jedni drugima praktično pomažemo. Vojvođanski IKT klaster dosta nam je pomogao da se razvijemo, sada smo prepoznati ne samo u Srbiji, već i u regionu, u Evropi, ali i na svetskom nivou. 

Novi Sad i Beograd su dobro infrastrukturno pokriveni, što je, takođe, slučaj s našim mestima. Problem može da bude nestanak struje u nekim zabačenijim selima. Kragujevačka sela, kojih ima šezdesetak, nemaju taj problem, ali ako odete malo dalje, u Batočinu ili Knić, koji su manje razvijeni, ti problemi mogu da se dese. Što se tiče interneta, pokrivenost je odlična, samo da naučimo ljude da u ovoj branši mogu da nađu posao – kaže Yenopoljac. - Štaviše, upravo ljudi iz IT sveta u vreme korone počeli su da kupuju zemlju i kuće u selima, i nalaze načina da se sprovede internet u najzabačenije krajeve, mnogo brže nego što bi to učinili meštani, baš zbog toga što su rešili da se presele na selo, u prirodu. Tako daju primer mladim meštanima da se pokrenu i pođu njihovim stopama, da uđu u IT biznis.

Kako ističe Dženopoljac, struktura IKT klastera centralne Srbije razlikuje se od ostalih klastera u zemlji.

- Naše firme su više proizvodne, što nije slučaj s ostalim klasterima, koji imaju najviše autosorsing poslova-– kaže Dženopoljac. - Kragujevac je specifičan po tome što ima dosta predstavništava stranih firmi. One su obično proizvodne, imaju neko softversko rešenje, plasiraju ga na svetskom nivou i u Kragujevcu i okolini rade ljudi zaduženi za development. Različiti su nam domeni rada, firme su u automobilskom, bankarskom, finansijskom sektoru, uslužnoj delatnosti. Naravno, imamo i autsorsing firme koje se bave izradom nekih rešenja po narudžbini klijenata, najčešće iz inostranstva. Za razliku od Beograda, koji okuplja IT firme po oblasti rada, recimo, imaju Gejming asocijaciju, naše firme su okupljene oko istog cilja, a to je da se razvije IT, da se umrežavaju i razmenjuju informacije, da zajedno rastemo, svaka firma u svom domenu. 

Preko Ministarstva omladine i sporta organizovali smo dva projekta, kojima smo pružili šansu kandidatima iz seoskih sredina da se obuče osnovama programiranja, i ne samo osnovama - priča Dženopoljac. - Oni nisu nimalo zaostajali za kandidatima iz urbanih sredina, možda su čak bili i odgovorniji od mladih iz grada koji nisu navikli „na tvrdo“. Te tradicionalne poljoprivredne porodice imaju drugu prepreku, a to je mentalitet. Navikli su da se bave poljoprivredom, od njih se očekuje da nastave tradiciju, a ne da sednu za kompjuter. Svi oni lako mogu da dođu do Kragujevca, Čačka, Kraljeva, mogu da putuju iz svog sela da rade, a ovaj posao je takav da čak ni to nije potrebno, bar ne mnogo često. Ko želi i hoće, naći će način. Više nema presije da mora da se s koferčetom i laptopom putuje po svetu. Sve možete da radite i iz seoske kuće, pored bašte i štale. 

Ljude najviše privlači ideja da je posao siguran i da se dobro plaća, ono o čemu ne razmišljaju je da mora da se neprekidno usavršava i da traži celog čoveka, stalno. Dodajmo tome i veliku mobilnost radne snage u ovom sektoru i videćemo zašto je važno imati firme organizovane u klastere, rekao je Dženopoljac.

I. Radoičić