Biznismeni dobili pet godina za isplatu dugova

 poslovanja poreskih obveznika kojima su se u prethodnom periodu nagomilale obaveze prema državi, a samim tim i omogući blagovremeno izmirivanje poreskih obaveza u narednom periodu. Onima koji imaju velike poreske obaveze prema državi omogućava se da ih u narednom periodu izmire u dužem roku ili da, ukoliko to ne uspeju, država vlasništvom u tim preduzećima naplati ono što je njeno.

Zakonopredlagač smatra da bi raščišćavanjem starih poreskih dugova mnogih preduzeća u Srbiji kroz obezbeđivanje odlaganja plaćanja dugovanja pod uslovima povoljnijim od važećih, bili stvoreni uslovi i za njihove dalje privredne aktivnosti, ali i za očuvanje nivoa socijalne zaštite najsiromašnijih slojeva, odnosno očuvanje radnih mesta, jer sada poslodavci zbog blokade u koju su dospeli zbog dugovanja državi ne mogu da isplaćuju plate niti uplaćuju socijalne doprinose za zaposlene. Tim izmenama stvara se i pravni osnov za mogućnost otpisa obračunate a nenaplaćene kamate kada je reč o javnim prihodima koji su dospeli za plaćanje – poreskog duga koji u sebi na sadrži kamatu, a koji ne prelazi iznos od 2.000.000 dinara.



Konkretno, taj zakonski akt donosi ukidanje kamate na dug od deset odsto, plaćanje samo referetne kamatne stope. Rok za reprogram duga povećava se sadašnje dve godine na 60 meseci. Novina je i to da bi se poreski dug mogao kompezovati prodajom robe, ali i ostavlja mogućnost da se dugovanja konvertuju u vlasnički udeo Srbije. Takođe, uvodi se mogućnost da preduzećima koja uredno plaćaju rate bude otpisano 50 odsto kamate. Povećava se iznos duga za čiji reprogram ne treba garancija, s milion dinara na milion i po za firme, odnosno sa 100.000 na 200.000 za građane.



Predložene izmene trebalo bi da omoguće poreskim obveznicima da pod povoljnimiji uslovima izmire dugovanja, ali ujedno i da podstakne razvoj preduzetništva i privrede jer se staraju uslovi da se predloženim fiskalnim rasterećenjem, njihov novac usmeri na razvoj njihove delatnosti. Procenjuje se da primena tog akta neće doprineti stvaranju novih privrednih subjekata, ali će, u određenoj meri, poboljšanjem uslova poslovanja, posredno pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije. Uostalom, te mere ni nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata, već se njima stvaraju uslovi za nastavak poslovanja, odnosno sprečavanje prestanka obavljanja detatnosti zbog ogromnih poreskih dugovanja i, samim tim, finansijskih poteškoća u kojima su sada zbog toga.



Ulazak zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admistraciji u skupštinsku proceduru i njegovo usvajanje po hitnom postupku moglo bi dovesti i do toga da firme mnogih srpskih tajkuna koje već godinama duguju državi porez za suvlasnika dobiju upravo državu, odnosno da zbog nemogućnosti isplate nagomilanih obaveza ni za 60 meseci donesu odluku da im je najbolje da kovertuju dug tako što će deo kapitala dati državi. Takođe, postoji i mogućnost da država od tajkuna koji duguju porez namiri dug prodajom stvari njihove kompanije pa bili to automobili, mašine, kamioni...



Ekonomista Mlađan Kovačević smatra da bi za državu bilo pogubno da umesto novca koji biznismeni više godina duguju sada dobija vlasnički udeo u kapitalu njihovih firme koja je prezadužena, ali ne samo prema državi već i prema mnogim drugima, pa i prema bankama.

– To je pogubno za državu jer umesto živog novca dobija umrtvljena sredstva – ističe Kovačević.



LJ. Malešević

 

Dugovanja Miškovića, Bogićevića, Perčevića



Po dostupnim podacima, najveći poreski dužnik u Srbiji je Marko Mišković, koji državi duguje 911.004.985 dinara za „Mera invest”, zatim Miroslav Bogićević, koji za „Farkom” i rudnik „Lece” duguje 666.221.961 dinara. Vlasnik kompanije „Zekstra” Dragan Đurić duguje 347.541.683 dinara, vlasnik firme „Interkomerc” Goran Perčević 143.200.543, a vlasnik „Rudnapa” Vojin Lazarević na ime poreza duguje 137.604.940 dinara.