Bez pomoći države nemoguća misija

 Kaže nam da uslove za davanje subvencija i podsticajnih sredstava, koja se daju iz državne kase, treba usaglasiti sa poljoprivrednicima, a ne držati se nekih papira.

Radetićeva plantaža jabuka na pet hektara je po modernoj tehnologiji sa protivgradnom mrežom. Zna najbolje kolika su potrebna ulaganja da se postignu uslovi za intenzivnu proizvodnju kojom može da drži korak sa najproduktivnijim voćarima u Evropi.

– Ogromna su sredstva neophodna za ulaganja u savremene plantaže. Ubeđen sam da naši voćari trenutno bez pomoći države ne mogu sami to odrade i dostignu željeni nivo. Zna se da je za podizanje modernog voćnjaka neophodno ulaganje negde oko 20.000 evra po hektaru, međutim, tu još nisam uračunao baš sve najmodernije, nego samo jedan solidan nivo. Možete onda zamisliti koliko treba još novaca prilikom ulaganja, što proizvođači ne mogu sami da obezbede, a subvencije se daju tek kada proizvođač nešto uspe da napravi. Potrošiš svoj novac i uložiš, onda dobiješ natrag određeni deo – kaže nam Radetić.



Zbog toga, veli naš domaćin, sve Vlade Srbije, i sadašnja i buduće, trebaju da vode računa da ne prevare poljoprivrednike...

– Ne treba proizvođačima obećavati ono što ne može da se ispuni. U tome se slažem sa onim što sadašnji zvaničnici Ministarstva poljoprivrede zagovaraju, da ne treba obećavati ono što nema jer onda ljudi ulaze u neke avanture i na kraju može se u tome lako propasti. 

Radetić se intenzivno bavi proizvodnjom jabuka i kajsija, a za podizanje novih zasada investirao je sopstvena sredstva i uzeo bankarske kredite. Plantaža jabuka zaštićena je protivgradnom mrežom.

– Nisam imao sreću da dobijem natrag od države 40 odsto uloženih sredstava što se inače skoro svake godine davalo za podizanje protivgradnih mreža - ukazuje naš sagovornik. - Jer, te godine su sredstva limitirana u maksimalnom iznosu od 250.000 dinara, pa sam zbog toga dosta i odugovlačio sa investicijom.



Računao je, kaže, na ta sredstva, ali nije uspeo da ih ostvari.

– Još su me odbili i za podsticajna sredstva za navodnjavanje, jer su rekli da ođednom možeš samo za jednu stvar tražiti, tako da sam baš loše prošao. Ja uvek kažem za velike, govorim o „Delta agraru“ ili o nekoj drugoj velikoj kompaniji, da ona može da uloži, odradi i da sačeka da vrati uloženo. Za male proizvođače koji nemaju tolika sredstva važe druga pravila: moraš naručiti prethodne godine mrežu, moraš naručiti drva, moraš spremiti njivu i onda tek na proleće negde u martu saznaš kako će biti ove godine s tim subvencijama, a već si ušao u ulaganje. Trebalo bi to malo usaglasiti sa poljoprivrednikom, a ne sa nekim papirima. Treba dugoročno planirati ulaganja, jer se ona ne mogu za kratko vreme vratiti.

Proizvođač iz Horgoša dodaje da bi s poljoprivrednikom, koji ima nameru da uloži u nešto moderno i dobro, trebalo Ministarstvo poljoprivrede da računa kao s partnerom.



– Veliki je problem kod ulaganja što je rok jedna godina, a proizvođač mora sve da odradi od proleća do jeseni i tek onda može da konkuriše za sredstva. Ali, ako ništa drugo, bi bilo dobro da već ove godine  znam bar da li ću ili neću iduće godine dobiti podsticaj.



Milorad Mitrović

Vraćanje uloženog za sedam godina



- Po mojim računicama prilikom podizanja modernih plantaža, ako sve uspe da se odradi i postignu dobri prinosi, vraćanje uloženog može da bude za sedam godina - predočava Radetić. - Teško je govoriti o tome šta je najrentabilnije u voćarstvu, uvek je rizično nešto reći, ali tvrdim da trenutno u Srbiji jabuka može da prosperira jedino ako se izvozi u Rusiju. Ako jedne godine Rusi kažu da neće kupovati jabuke od nas, onda će one biti pet dinara i neće se moći prodati. Proizvodnja kajsija je rizična zbog mrazeva, zbog grada, ali je što se tiče plasmana sigurnija.