Без помоћи државе немогућа мисија

 Каже нам да услове за давање субвенција и подстицајних средстава, која се дају из државне касе, треба усагласити са пољопривредницима, а не држати се неких папира.

Радетићева плантажа јабука на пет хектара је по модерној технологији са противградном мрежом. Зна најбоље колика су потребна улагања да се постигну услови за интензивну производњу којом може да држи корак са најпродуктивнијим воћарима у Европи.

– Огромна су средства неопходна за улагања у савремене плантаже. Убеђен сам да наши воћари тренутно без помоћи државе не могу сами то одраде и достигну жељени ниво. Зна се да је за подизање модерног воћњака неопходно улагање негде око 20.000 евра по хектару, међутим, ту још нисам урачунао баш све најмодерније, него само један солидан ниво. Можете онда замислити колико треба још новаца приликом улагања, што произвођачи не могу сами да обезбеде, а субвенције се дају тек када произвођач нешто успе да направи. Потрошиш свој новац и уложиш, онда добијеш натраг одређени део – каже нам Радетић.



Због тога, вели наш домаћин, све Владе Србије, и садашња и будуће, требају да воде рачуна да не преваре пољопривреднике...

– Не треба произвођачима обећавати оно што не може да се испуни. У томе се слажем са оним што садашњи званичници Министарства пољопривреде заговарају, да не треба обећавати оно што нема јер онда људи улазе у неке авантуре и на крају може се у томе лако пропасти. 

Радетић се интензивно бави производњом јабука и кајсија, а за подизање нових засада инвестирао је сопствена средства и узео банкарске кредите. Плантажа јабука заштићена је противградном мрежом.

– Нисам имао срећу да добијем натраг од државе 40 одсто уложених средстава што се иначе скоро сваке године давало за подизање противградних мрежа - указује наш саговорник. - Јер, те године су средства лимитирана у максималном износу од 250.000 динара, па сам због тога доста и одуговлачио са инвестицијом.



Рачунао је, каже, на та средства, али није успео да их оствари.

– Још су ме одбили и за подстицајна средства за наводњавање, јер су рекли да ођедном можеш само за једну ствар тражити, тако да сам баш лоше прошао. Ја увек кажем за велике, говорим о „Делта аграру“ или о некој другој великој компанији, да она може да уложи, одради и да сачека да врати уложено. За мале произвођаче који немају толика средства важе друга правила: мораш наручити претходне године мрежу, мораш наручити дрва, мораш спремити њиву и онда тек на пролеће негде у марту сазнаш како ће бити ове године с тим субвенцијама, а већ си ушао у улагање. Требало би то мало усагласити са пољопривредником, а не са неким папирима. Треба дугорочно планирати улагања, јер се она не могу за кратко време вратити.

Произвођач из Хоргоша додаје да би с пољопривредником, који има намеру да уложи у нешто модерно и добро, требало Министарство пољопривреде да рачуна као с партнером.



– Велики је проблем код улагања што је рок једна година, а произвођач мора све да одради од пролећа до јесени и тек онда може да конкурише за средства. Али, ако ништа друго, би било добро да већ ове године  знам бар да ли ћу или нећу идуће године добити подстицај.



Милорад Митровић

Враћање уложеног за седам година



- По мојим рачуницама приликом подизања модерних плантажа, ако све успе да се одради и постигну добри приноси, враћање уложеног може да буде за седам година - предочава Радетић. - Тешко је говорити о томе шта је најрентабилније у воћарству, увек је ризично нешто рећи, али тврдим да тренутно у Србији јабука може да просперира једино ако се извози у Русију. Ако једне године Руси кажу да неће куповати јабуке од нас, онда ће оне бити пет динара и неће се моћи продати. Производња кајсија је ризична због мразева, због града, али је што се тиче пласмана сигурнија.