Cene akcija i nafte na svetskim berzama rastu, dolar slabi

Na rast berzi uticalo je blago poboljšanje raspoloženja među investitorima, podstaknuto oporavkom cena sirove nafte sa istorijskih minimum i obećanjem veće državne pomoći privredi SAD radi ublažavanja razornih posledica pandemije korona virusa, što je smirilo nervozu na tržištima.

Analitičari kažu da su i izveštaji o boljim zaradama američkih korporacija nego što se očekivalo doprineli rastu cena akcija, mada je, generalno gledano, tržišno raspoloženje i dalje krhko zbog destruktivnog dejstva pandemije širom svetskih ekonomija.

Indeks E-mini fjučersa S&P 500 ojačao je za 0,25 posto, nakon stagnacije tokom azijskog trgovanja, dok je londonski indeks fjučersa FTSE uglavnom ostao nepromenjen.

Cene fjučersa evropskih akcija su nezantno ojačale, pri čemu je indeks Eurostoks 50 napredovao za 0,3 odsto, a indeks nemačkih fjučersa DAKS za 0,4 procenta.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, porastao je sa dvonedeljnog minimum i zaključio trgovanje s dobitkom od 0,6 posto, na 460,43 poena.

Australijski S&P/ASH je ustuknuo, pa je umesto rasta zabeleženog na jutarnjem trgovanju završio u minusu od 0,1 odsto, usled pada akcija u sektoru zdravstva. 

Kineske akcije su takođe zaključene u “crvenom, pri čemu je indeks najlikvidnijih deonica skliznuo za 0,1 procenat. 

Japanski Nikei je porastaoza 1,5 odsto, južnokorejski KOSPI za 1,09 procenata, dok se hongkonški Hang Seng oporavio za 0,5 posto.

Rast na azijskim tržištima usledio je nakon snažnog noćašnjeg skoka indeksa na Vol Stritu, gde je industrijski indeks Dau Džons ojačao za 2,0 procenta, S&P 500 za 2,3 posto, a tehnološki Nasdak Kompozit za 2,8 odsto.

Svih 11 sektorskih indeksa S&P 500 registrovalo je rast vrednosti nakon što je američki Senat jednoglasno odobrio novi paket pomoći privredi, čime će ukupan iznos državnih ekonomskih podsticaja dostići tri biliona dolara. 

Na tržištima “crnog zlata”, cena severnomorske nafte “brent” je danas ojačala za 9,7 procenata na 22,35 dolara po barelu, usled najavljenog daljeg rezanja proizvodnje kako bi se smanjila prevelika ponuda.

Američka “laka” nafta WTI, koja je u ponedeljak doživela debakl jer je prvi put istoriji zabeležila negativnu cenu od minus 37 dolara, skočila je danas za 12 odsto na 15,50 dolara po bafrelu.

Na valutnim tržištima, američki dolar gotovo da nije beležio kretanje prema je japanskom jenu i trgovao se na nivou od 107,72 jena za dolar. S druge strane, vrednost dolara je pala prema valutama osetljivim, tako da je prema australijskom dolaru skliznuo na 0,6340, a prema novozelanskom na 0,5974.

Evro je prema američkoj valauti ojačao za nijansu, na 1,0834 dolara za evro, a rast je zabeležila i britanska funta na 1,2362 dolara.

Usled toga, dolarski indeks, koji prati kretanje američke valute prema glavnim rivalima, spustio se za 0,24 procenta, na 100,22 poena.