Bankari i gazde čekaju novu vladu

podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da su zajmovi dati privredi u pomenutom periodu zabeležili pad od 1,7 odsto i zaustavili se na sumi od 1.370,20 milijardi. Pred doček 2016. bilo ih je 1.393,19 milijardi. Situacija je bila slična i cele prošle godine: krediti su ili stagnirali ili beležili pad. Bez rasta kreditnog portfolija u toj oblasti nema ni razvoja privrede, posebno ne u kontinuitetu. S druge strane, banke imaju sasvim dovoljno novca da za projekte za koje smatraju da su isplativi pozajme novac, ali to ne čine. Zašto? O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže za „Dnevnik”:

– U ovom trenutku se ne poklapaju interesi banaka i privrednika koji su spremni da pozajme novac i ispunjavaju uslove za to – smatra on. – Kompanijama bi odgovarali dugoročni zajmovi. Bankama pak odgovara da plasiraju kratkoročne kredite koji će im se brzo brzo vratiti. Malo je i kandidata za kredite uopšte jer, realno, kod nas je malo i preduzeća koja dobro rade. Visoke su i kamate. Istina je da su stope pale, ali su za dinarske kredite kod nas još uvek dvocifrene. Banke na taj način nadoknađuju ono što im nije vraćeno zbog NPL-a. Dodamo li tome i predizbornu atmosferu, u kojoj su svi veoma obazrivi pa i banke, imamo i rezultat kakav imamo. Potonje će se rešiti uskoro, ali drugi problemi ostaju.

Jedna od retkih kuća koje ovih dana lansiraju kredit za privredu je Sberbanka. To je „Spektar” kreditna linija koja, osim zajma, nudi i kartice i prekoračenje po tekućem računu. Rok vraćanja je do šest godina. Član Izvršnog odbora banke Dušan Radičević kaže da su se na takvu ponudu odlučili da bi poslovnim ljudima omogućili da lakše planiraju aktivnosti kompanije.

Kod indeksiranih kredita kamate su 8,75 odsto, a kod dinara 14,45 procenata na godišnjem nivou. Povoljnije može ako kompanija radi duže od četiri godine.

Koliko će to odgovarati privrednicima, ostaje da se vidi. Tek, vraćanje kredita nije kod nas lako. Tako je kod privrede, po podacima UBS-a, docnja 17,9 odsto, dok su građani u kašnjenju 7,4 odsto.

D. Vujošević

Veliki su interesantni

Prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić kaže i da većina banaka ima u fokusu odobravanje kredita za velike klijente. Mala preduzeća i, posebno, preduzetnici uopšte, na periferiji su njihovih inte-

resovanja. A baš ti mali biznisi mogli bi doneti više radnih mesta i razvoj u toj oblasti. Osim tih ključnih problema, tu je i činjenica da kod nas nema mnogo pravih i dobrih projekata za koje bi bankari odmah bili spremni da uđu u aranžman. A kada je to u pitanju, ni kamate nisu problem. Korporativnim klijentima bankari nude kredite uz stope od 2,5 do 4,5 odsto na godišnjem nivou, i to efektivno. Za to se nikako ne može reći da je nepovoljno.