Agrarna politika mora uvažiti specifičnosti proizvodnje u Vojvodini
najavio je vojvođanski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. „Zajednička agrarna politika jedan je od stubova Evropske unije, pa ako je moguće postići konsenzus unutar EU, onda je razumno očekivati da se konsenzus može postići i unutar srpske ekonomije. Cilj je, dakle, kreiranje i sprovođenje jedinstvene agrarne politike na celoj teritoriji Srbije, naravno uz uvažavanje specifičnosti poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini, koje bi trebalo da prate i specifične mere podrške toj proizvodnji”, pojasnio je Radojević na panelu organizovanom pod okriljem 4. novobečejskog Poljo–festa.
Neizbežna tema skupa bila je uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta, tim pre jer je Novi Bečej prva opština koja se usudila da skine useve sa bespravno korišćenih parcela. Predsednik opštine Saša Maksimović priznao je da nije u pitanju bio nimalo lak i jednostavan potez. „Bilo je dosta problema, određenih nedoumica unutar opštinske administracije, mada je Zakon tu vrlo jasan i ne samo da daje mogućnost nego čak obavezuje lokalne samouprave da skinu useve sa uzurpiranih površina. Ali očigledno do sada nije bilo dovoljno hrabrosti da se tako i postupi. Ispoštovali smo sve Zakonom propisane procedure, raspisali javnu nabavku, ali smo se onda suočili sa mnoštvom anonimnih pretnji, od ’gori ste od Nemaca” do najava da će biti paljeni kombajni. Ipak, na kraju je, srećom, sve prošlo bez incidenata”, ispričao je Maksimović.
On je potvrdio da je usev prodat po berzanskoj ceni, ali je dodao da uopšte nije poenta u novcu koji se po tom osnovu slio u opštinsku kasu, već u pravnoj državi, odnosno poštovanju zakona. „Zašto bi se bilo kome gledalo kroz prste? Onaj ko tu zemlju dobije na licitaciji, ima puno pravo da je obrađuje, ali uzurpacijom tih njiva nanosi se velika šteta budžetu opštine, Pokrajine, Republike, samim tim smanjuje se mogućnost ulaganja u lokalnu infrastrukturu...”, poruka je prvog čoveka Novog Bečeja. Po rečima pomoćnika republičkog ministra poljoprivrede Dragana Mirkovića, u pitanju su, inače, ogromne površine, koje su godinama bez ikakve naknade korišćene. „Mora se istrajati na onemogućavanju uzurpatora i uvođenju tih parcela u sistem”, naveo je Mirković, uz podsećanje da se gubici sa državnog poljoprivrednog zemljišta koje je korišćeno bez pravnog osnova procenjuju na preko 200 miliona evra.
Mirković je na tom fonu poručio da se u srpskoj poljoprivredi u naredne četiri godine mora uraditi „sve ono što je u prošlosti propušteno”, uz opasku da su nužni i određeni rezovi, kako bi se sredstva koja su na raspolaganju agraru ravnopravnije rasporedila. On je istovremeno obećao i da će država učiniti sve kako bi poljoprivrednim proizvođačima obezbedila jeftine kreditne linije uz zaista adekvatna sredstva obezbeđenja, prilagođena imovini gazdinstva. Jer, pojasnio je pomoćnik ministra, cilj jesu investicije, ali se istovremeno ipak moraju stvoriti uslovi i da paori ulaze u te nove investicione cikluse bez dodatnog opterećenja, odnosno sa realnim mogućnostima da bez problema otplaćuju anuitete.
Na panelu je otvorena rasprava i o nacionalnoj strategiji razvoja i podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji. I dok je Mirković pohvalio to što dokument u sebi sadrži i kvantifikaciju, „i vremensku i finansijsku, kako bismo sami sebe pratili dokle smo stigli i da li ispunjavamo ono na šta smo se sami obavezali”, predsednik paorskog „Kluba 100P plus” Vojislav Malešev upozorio je da strategija zapravo nema ni predvidljivost ni sledljivost. „Imate jednu godinu direktna davanja na 100 hektara, a sledeću godinu na 20 ha; jednu godinu imate 12.000 dinara po hektaru, a sledeću 4.000. I kakva je onda poruka takve strategije”, zapitao je Malešev.
On je naročito kritikovao činjenicu da strategija nije napravila regionalizaciju poljoprivrede u Srbiji i da jasno precizira gde će šta biti sufinansirano, odnosno koja će proizvodnja u kojem delu države moći da računa na pomoć države. „Nemojte da pričamo o šljivicima i malinjacima u Bačkoj i pšenici u Babušnici. Svi mi jako dobro znamo gde šta bolje uspeva i samim tim gde šta treba proizvoditi”, naveo je Malešev. „Takođe je strategijom morao da se definiše i model gazdinstva koje može računati na investicione podsticaje, naravno to ako želimo da srpski agrar bude prioritetno razvojni a ne socijalni, jer teško da paor koji ima tri hektara zemlje, jednu kravu i dva tovljenika može da bude motor domaćeg agrara”...
Predsednik paorskog „Kluba 100P plus” se, inače, ponovo založio za osnivanje Poljoprivredne komore Srbije, u kojoj bi po automatizmu participiralo svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo. „Moramo razdvojiti Poljoprivrednu od Privredne komore, jer mnogi koji se danas u Privrednoj komori Srbije bave nama poljoprivrednicima – o poljoprivredi nemaju pojma”, ustvrdio je Malešev. Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović je rekao da unazad decenijama, sa gašenjem kombinata i prestankom kooperacija, komorski sistem praktično ne pokriva individualni poljoprivredni sektor i ne brani interese zemljoradnika. I to se, konstatovao je, pokazalo kao veoma loše.
„Ipak, sada, sa novim Zakonom o privrednim komorama, data je šansa da se bar deo aktivnosti Komore jače usmeri ka poljoprivredi i seljaku, odnosno da se pomogne pre svega poljoprivrednim gazdinstvima da se, udruživanjem i kroz komorski sistem, bore za svoje interese”, rekao je Filipović. „Mi ćemo u PKV sigurno od 1. januara 2017. formirati grupaciju gazdinstava, ali činjenica je i da na nivou PKS predstoje intenzivni razgovori o novoj organizaciji komorskog sistema u Srbiji, pre svega u odnosu na poljoprivredu. Te promene će biti krupne i stoga će nam biti potrebna ozbiljna konsultativna pomoć i udruženja poljoprivrednika, i fakulteta, i instituta, naravno i Vlade Srbije i Pokrajinske vlade, jer cilj je naći rezultantu koja najviše može pomoći domaćem agraru”...
Miroslav Stajić
foto: R. Hadžić