Agencije rentiraju 70.000 radnika i zgrću pare

Taj način zapošljavanja uzeo je maha i sve je više onih koji se tako zapošljavaju pa je neophodno da se takva vrsta radnog angažmana zakonski i pravno uredi. Po rečima ministara za rad Aleksandra Vulina, novi zakon, koji će regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, odnosno rad na lizing, trebalo bi do kraja godine da uđe u skupštinsku proceduru, ali će to, ipak, zavisiti od dogovora sa sindikatima i poslodavcima.

– Sam zakonski tekst je blizu kraja, ali kada budemo postigli potpunu saglasnost i poslodavaca i sindikata i nas, kao predstavnika države, ući ćemo u javnu raspravu pa onda krenuti u skupštinsku proceduru – kazao je Vulin. Po njegovim rečima, novim zakonskim rešenjima predviđeno je da se izjednače prava onih koji rade na lizing i onih koji se zapošljavaju na bilo koji drugi način, a da je suštinski problem rada na lizing ukoliko postoji mogućnost različitog tretiranja radnika za isti posao.



Vulin je naveo da rad na lizing ima svrhu da poslodavac u datom trenutku premosti nedostatak radnika, bilo zbog povećanja obima rada ili odlaska na bolovanje, i naglasio da to ne može biti nauštrb radnika i ne može značiti da će taj radnik biti u gorem položaju nego što je kolega kog menja.

Po rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, donošenje novog zakona koji bi trebalo da reguliše rad privatnih agencija za zapošljavanje i radnika na lizing je neophodno. 



– Kada se počelo govoriti o regulisanju rada na lizing, nisu svi sninidikati bili za to, a mi smo insistirali se to nađe u Zakonu o radu jer smo shvatili da ignorisanje te gruapcije radnika i zabijanje glave u pesak ne znači da oni ne postoje – kaže Ranka Savić. – Prilikom donošenja Zakona o radu 2014. godine u Srbiji je preko agencija za zapošljavanje radilo oko oko 50.000 ljudi, a sada ih je sigurno više od 70.000. Agencije niču kao pečurke jer su procedure za otvaranje veoma jednostavne.



Status radnika na lizing je veoma loš, a na njima država štedi, agencije zarađuju, a samo radnik trpi. Trenutno su radnici na lizing apsolutno nezaštićeni, njihovo postojanje u Srbiji omogućeno je ratifikacijom konvencije Međunarodne organizacije rada u Skupštini Srbije i nijedan drugi akt ne regulište njihov pravni status – zarade, primanja, topli obrok, prekovremeni rad... Oni su prepušteni sami sebi, zapošljavaju se ad hok i samo kada trebaju poslodavcu, a to može biti i na svega nekoliko dana, što samo po sebi dovoljno govori o njihovom položaju i mogućnosti da planiraju život.



Ona je naglasila da ASNS apsolutno podržava donošenje tog zakona jer će, zahvaljujući njemu, na poseredan način, radnici na lizing moći da ostvare prava koja proizlaze iz Zakona o radu.– Radnici na lizing sada se zapošljavaju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a donošenjem novog zakona i regulisanjem njihovog pravnog satusa biće ojačan i osiguran njihov položaj jer su sada potpuno prepušteni privatnim agencijama za zapošljavanje.



Moći će da zaključe ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, imaće veću sigurnost i ostvarivaće prava po osnovu rada, a trebalo bi da bude precizirano i kolika je zarada za određeni posao pa ona neće moći da za isti posao, kakva je sada praksa, bude i do 30 odsto manje od primanja zaposlenih po ugovoru na određeno i nedodređeno vreme. Ipak, zarada radnika na lizing biće nešto manja, zbog provizije agencije, ali ne toliko koliko je sada – kaže Ranka Savić. 



D. Mlađenović

 

Ograničiti na 10 odsto



Ranka Savić ističe da će ASNS insistirati na tome da se zakonski ograniči broj radnika na lizing koji mogu raditi u nekoj kompaniji i da ih ne može biti više od deset odsto ukupno zaposlenih. Po njenim rečima, ekonomska i socijalna situacija u Srbiji je izuzetno teška, a zapošljavanje na lizing pogodno za poslodavace jer nemaju nikave obaveze prema tim radnicima.



– Taj oblik zapošljavanja ne sme biti dominantan u Srbiji, a to preti da postane jer je sve manje zapošljavanja na neodređeno vreme, što je porazno. Ograničavanje broja zaposlenih na lizing je praksa i u daleko razvijenijim zemljama i time bismo samo preuzeli iskustava radnog zakonodavstva Nemačke i Holandije, gde je angažman radnika na lizing tako regulsan, i gde je, u nekim privrednim oblastima, takav rad potpuno zabranjen.