„Švajcarac” blokira banke

Srbiji blokirali su rad banaka, i to tako što su na šalterima uplaćivali stotinak uplatnica po dinar. A stručnjak dr Dejan Šoškić kaže da rešenje za ublažavanje njihovih problema  postoji. Dok se oni još nadaju povoljnijem ishodu, akcije blokade se održavaju u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim većim gradovima. Organizator je udruženje „Efektiva”

Koordinatorka u Vojvodini Mirjana Maja Uzelac kaže da je tajna gde nameravaju da naprave sledeću blokadu.

– Nećemo najavljivati nove blokade da se u bankama ne bi organizovali i tako onemogućili protest – navodi ona. – U bankama ne treba da znaju kada i gde ćemo napasti. To treba da bude iznenađenje. Mi na taj način blokiramo rad banke. U Novom Sadu smo počeli za vikend od ekspoziture Rajfajzen banke na Bulevaru oslobođenja.

Problemi zaduženih u „švajcarcima” su poznati javnosti, kao i njihov glavni zahtev: da im se dug konvertuje u evro na dan isplate kredita i tako smanje i obaveze i rate. Pomoć očekuju od banaka, NBS-a, Ministarstva finansija, Vlade i Udruženja banka. Olkašice su nuđene, ali taj ključni zahtev je zaobiđen.

O tome kako naći rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane kod tih ugovora profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS-a koji je zabranio kreditiranje u francima 2011. dr Dejan Šoškić kaže:

– Ovde je glavno pitanje ko treba da plati deo obaveza zaduženih u francima a koje su nastale zbog nagle promene kursa franka prema evru – objašnjava naš sagovornik. – Klijenti koji se sada žale, odlučivali su se za kreditne aranžmane u švajcarskim francima i svojim potpisima na ugovorima prihvatili indeksaciju u toj valuti. Nema osnova da sada ostali građani plaćaju ceh, kao ni Ministarstvo finansija. S druge strane, pojedine banke snose deo odgovornosti za nastalu situaciju ukoliko nisu građane na pravi način informisale o rizicima zaduživanja u francima.

Šoškić podseća na to da su propisi koji se odnose na zabranu odobravanja kredita indeksiranih u francima, kao i pravo klijenta da odustane od kredita 15 dana nakon što je stavio potpis na ugovor, uvedeni  tek 2011. godine, a veći deo tih problematičnih zajmova je odobren pre toga.

Što se tiče sadašnje situacije, sagovornik smatra da bi danas banke trebalo da pokažu dodatnu fleksibilnost u reševanju tih zajmova.

– Narodna banka Srbije bi eventualno mogla svojim regularnim merama i supervizijom podstaći banke da se direktno s klijentima dogovore o restrukturiranju njihovih dugova te povoljnijem načinu otplate.

Mogu li naši dužnici, poput onih u Hrvatskoj, Makedoniji i Mađarskoj, očekivati konverziju u evro na dan uplate pa da im se i sve druge obaveze poravnaju u skladu s tim? Šoškić kaže da takva rešenja nisu dobra jer to predstavlja uplitanje u ugovorne odnose u finansijskom sistemu.

– Smatram da država ne sme da poništava formalno ispravne ugovore koji su sklopljeni u skladu sa zakonom. Ne smemo zaboraviti da su u isto vreme u istim bankama drugi klijenti uzimali kredite vezane za evro, uz više kamate, a za to su se odlučivali baš da bi izbegli valutni rizik. Ako pomognemo zaduženima u francima, i oni bi imali pravo da traže da im se kompenzuje ono što su prethodnih godina plaćali više u odnosu na zadužene u fancima. Zato treba tražiti rešenje koje ne narušava solidarnost pravnog sistema. NBS bi mogao podstaći banke u domenu procene kolaterala i klaisfikacije kredita da nađu modele povoljnije za građane. Paralelno s tim, trebalo bi podstaći građane da iskoriste niske kamate na kredite vezane za evro koje danas imamo. Mislim da u potpunosti izađu iz franka i uzmu novi kredit vezan za evre u istoj banci ili u drugoj finansijskoj kući, a da sa sobom ponesu i založno pravo nad stanom – rekao je Šoškić.

D. Vujošević

Možda i evro poskupi

Šoškić kaže da bi kod prebacivanja zajmova u evro građani takođe morali da budu svesni rizika koji preuzimaju: očekuje se da će narednih godina kamate na evro da rastu. Zato bi za klijente bilo najbolje da, ako je moguće, uzmu kredite u evrima s fiksnom kamatom ili, još bolje, one u dinarima.