„Fantast” dobija gazdu do kraj marta

jer se naša najstarija kulturna i naučna ustanova nikada nije odrekla prava svojine na nepokretnostima koja im je ostavio izdanak jedne od najpoznatijih prečanskih porodica.

MK Grupa kupila je 17. decembra prošle godine PIK Bečej za 45,5 miliona evra, iznevši na javnoj licitaciji veću ponudu od drugog učesnika licitacije, Industrije mesa „Matijević“. Kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, radnici hotela „Fantast“ tvrde da su odmah stupili u kontakt sa predstavnicima MK Grupe, koji su im u međuvremenu organizovali i seminare u okviru poslovanja u novoj kompaniji, kao i da je pokazano interesovanje za zaposlene u hotelu. Radnici „Fantasta” nadaju se, kažu nam, i da će se novi gazda još bolje starati o dvorcu.

Odgovor na pitanje kakva će biti sudbina „Fantasta” potražili smo i od same MK Grupe, iz koje nam je stiglo pojašnjenje da dvorac, zapravo, „i nije bio deo imovine koja je bila predmet prodaje u stečaju, pa tako MK Grupa i PIK Bečej nemaju nikakva vlasnička prava na toj imovini“. Iz MK grupe su dalje dodali da „Matica srpska takođe još nema bilo kakva vlasnička prava, pošto još uvek nije doneto rešenje u postupku restitucije”, pri čemu se ističe da u tom smislu i ne postoji nikakav ugovor sa Maticom srpskom, niti ima konkretnih poslovnih planova kada je u pitanju budućnost „Fantasta”.

Što se, pak, tiče ergele, koja je nesporno bila u vlasništvu PIK Bečej, iz MK Grupe kažu da je to „unutrašnje poslovno pitanje” i nije od značaja za javnost. Ergela, inače, Bečej broji oko 50 engleskih punokrvnjaka koji su učestvovali na brojnim takmičenjima i derbijima, a zaposleni u „Fantastu” se nadaju da će više grla biti uvršteno u školu jahanja nego do sada, kako bi se proširila turistička ponuda hotela.

U svakom slučaju, jasno je da nepokretnosti koje su imovina Zadužbine Bogdana Dunđerskog i danas predstavljaju državnu svojinu sa pravom korišćenja Opštine Bečej, kada je reč o kućama u centru grada. Uz to su još zamak „Fantast“ i i obližnja porodične crkva-kapela, čiju je unutrašnjost oslikao Uroš Predić, proglašeni spomenicima kulture.

Bogdan Dunđerski ostavio je testamentom, sročenim 23. marta 1940, Matici srpskoj „na večita vremena” ne samo „Fantast”, nego i gotovo 350 jutara zemlje, odnosno „sav pokretan i nepokretan imetak”... Veleposednik je preminuo 1. novembra 1943. i u ostavinskom postupku, koji je okončan 26. juna 1944, za naslednika svekolike njegove imovine je proglašena Zadužbina Bogdana Dunđerskog koja se nalazi pod upravom Matice srpske. Odluka ostavinskog suda je sprovedena u zemljišne knjige, tako da je Zadužbina postala vlasnik „Fantasta”, obližnje kapele i narečenog poljoprivrednog zemljišta, dve kuće sa dvorištem u Bečeju, a nasledila je i novac, obveznice, hartije od vrednosti, umetnine, slike, nakit... I tom je imovinom upravljala sve do sprovođenja agrarne reforme...

Zadužbina Bogdana Dunđerskog, pod upravom i rukovođenjem Matice srpske, obnovila je u skladu sa tadašnjom regulativom 30. aprila 1996. svoj rad na osnovu Rešenja Ministarstva kulture, a deset godina kasnije, opet čim je to zakon dozvolio, podneta je i prijava oduzetih nepokretnosti republičkoj Agenciji za imovinu. Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine Zadužbine podnet je 18. decembra 2012, ali je on odbijen kao – neosnovan. Razlog za ovakvu odluku Agencija za restituciju našla je u navodnom nedostatku pravnog kontinuiteta Zadužbine Bogdana Dunđerskog, pod upravom i rukovođenjem Matice srpske, iako je pomenutim Rešenjem Ministarstva kulture nesporno potvrđen upravo taj kontinuitet. Naravno, Matica srpska je uložila žalbu na spornu odluku.

– Ministarstvu finansija je odmah uložena žalba na odluku Agencije, i to zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene pozitivnih propisa i bitne povrede postupka. U žalbi smo dali dva predloga: ili da Ministarstvo poništi prvostepeno rešenje i donese odluku o vraćanju imovine Matici, ili da predmet vrati Agenciji na ponovno odlučivanje – pojasnila nam je upravnik poslova Matice srpske mr Jelena Veselinov.

U svakom slučaju, stečajni upravnik PIK-a je još u toku stečajnog postupka izvestio Maticu srpsku da je imovina Zadužbine Bogdana Dunđerskog izuzeta iz stečajne mase. No, i bez takve odluke, ona teoretski nije ni mogla biti otuđena do okončanja restitucije, jer to kaže slovo Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. A pošto je Matica uložila žalbu Ministarstvu finansija, taj postupak još uvek nije pravosnažno okončan, te ne može biti raspolaganja predmetnom imovinom.

Ipak, iz Agencije za restituciju dobili smo odgovor da nije uputno da se prejudicira ishod predmeta u toku.

– U narednih mesec dana predmet će biti meritorno rešen – najavila nam je poslovni sekretar Agencije za restituciju Ružica Živić.

Maša Stakić

Gde su Predićeve slike?

PIK Bečej je prvi put obnovio dvorac 1983. godine, a zatim su usledile mnoge druge obnove, te je za vreme njihovog staranja o dvorcu postavljen nov bakarni krov, kao i crep, sobe su preuređene, a sve u skladu sa propisima Zavoda za zaštitu spomenika. Četiri slike Uroša Predića koje su se nalazile u maloj kapeli i pripadale dvorcu, ukradene su pre devet godina i nikada nisu vraćene.