ZLODELA NE SKRIVATI, NASILNIKE PRIJAVITI Danas se obeleževa MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, u znak sećanja na 25. novembar 1960. godine kada su u Dominikanskoj republici brutalno ubijene sestre Patrija, Minerva i Marija Tereza Mirabel, zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju.
Datum, ujedno, obeležava i početak akcije „16 dana aktivizma” koji traju do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, kako bi se simbolično povezao problem nasilja nad ženama sa ljudskim pravima i istaklo da je takav vid nasilja kršenje ljudskih prava. Nasilje nad ženama i devojčicama rašireno je širom sveta, a podaci pokazuju da su one prebijane, prisiljene na seksualni odnos ili su doživele neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najčešće muškarac iz bliskog okruženja. Mnogi slučajevi nasilja završe se tragično - žene, devojčice i starice budu ubijene.
Nažalost, ovaj dan u Srbiji dočekujemo sa neslavnom statistikom - 27 žena je od početka godine ubijeno, a života su ih lišili, u većini slučajeva, muževi ili partneri. Prošle godine život je u našoj zemlji izgubilo 25 žena, a više od 14.500 je pretrpelo partnersko nasilje. Prema dostupnim informacjama, u poslednjih deset godina ubijeno je 300 žena, što govori da je u našem društvu mnogo nasilnika koji se nekontrolisano ponašaju. Situacija je možda i mnogo gora, jer sve žene koje pretrpe nasilje to ne prijavljuju, najčešće iz straha, sramote, osećaja samoće i nerazumevanja. Mnoge od njih plaše se novog nasilja, osude porodice, rodbine, komšiluka...
Žene i deca žrtve porodičnog nasilja mogu da se smeste u Sigurnu žensku kuću 24 sata bilo kog dana u godini pozivom na broj 021/ 646-57-46, obraćanjem Centru za socijalni rad, koji ima dežurstva radi neodložnih intervencija, prijavom na broj 021/ 421-166 i 021/ 210-14-00 ili pozivom policiji na 192. Prijavljivanje nasilja u porodici u Policijskoj upravi moguće je i na 0800-100-600 (besplatan poziv).
Ženama je važno ukazati da, bez obzira ko ih ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski (muž, sin, otac, rođak...) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, kolega) ili nepoznati muškarac, njihovo ponašanje ili drugi faktori nisu uzrok nasilja i da niko nema prava da ih povređuje. Stoga žene ne treba da trpe, treba da razgovaraju sa nekim bliskim, roditeljima, prijateljicama ili da se obrate stručnjacima, da odu kod lekara i uzmu potvrdu o povredama. Stati na put nasilniku da vređa, tuče, napastvuje nije lako, ali svaka žena mora znati da je to jedina ispravna odluka i da ima kome da se obrati.
A. Brzak