ЗЛОДЕЛА НЕ СКРИВАТИ, НАСИЛНИКЕ ПРИЈАВИТИ Данас се обележева МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА
Широм света данас се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама, у знак сећања на 25. новембар 1960. године када су у Доминиканској републици брутално убијене сестре Патрија, Минерва и Марија Тереза Мирабел, због својих револуционарних активности и борбе за демократију.
Датум, уједно, обележава и почетак акције „16 дана активизма” који трају до 10. децембра, Међународног дана људских права, како би се симболично повезао проблем насиља над женама са људским правима и истакло да је такав вид насиља кршење људских права. Насиље над женама и девојчицама раширено је широм света, а подаци показују да су оне пребијане, присиљене на сексуални однос или су доживеле неки вид злостављања, а насилник је најчешће мушкарац из блиског окружења. Многи случајеви насиља заврше се трагично - жене, девојчице и старице буду убијене.
Нажалост, овај дан у Србији дочекујемо са неславном статистиком - 27 жена је од почетка године убијено, а живота су их лишили, у већини случајева, мужеви или партнери. Прошле године живот је у нашој земљи изгубило 25 жена, а више од 14.500 је претрпело партнерско насиље. Према доступним информацјама, у последњих десет година убијено је 300 жена, што говори да је у нашем друштву много насилника који се неконтролисано понашају. Ситуација је можда и много гора, јер све жене које претрпе насиље то не пријављују, најчешће из страха, срамоте, осећаја самоће и неразумевања. Многе од њих плаше се новог насиља, осуде породице, родбине, комшилука...
Жене и деца жртве породичног насиља могу да се сместе у Сигурну женску кућу 24 сата било ког дана у години позивом на број 021/ 646-57-46, обраћањем Центру за социјални рад, који има дежурства ради неодложних интервенција, пријавом на број 021/ 421-166 и 021/ 210-14-00 или позивом полицији на 192. Пријављивање насиља у породици у Полицијској управи могуће је и на 0800-100-600 (бесплатан позив).
Женама је важно указати да, без обзира ко их угрожава психички, физички, сексуално или економски (муж, син, отац, рођак...) или било који познати (пријатељ, познаник, колега) или непознати мушкарац, њихово понашање или други фактори нису узрок насиља и да нико нема права да их повређује. Стога жене не треба да трпе, треба да разговарају са неким блиским, родитељима, пријатељицама или да се обрате стручњацима, да оду код лекара и узму потврду о повредама. Стати на пут насилнику да вређа, туче, напаствује није лако, али свака жена мора знати да је то једина исправна одлука и да има коме да се обрати.
А. Брзак