Život posle infarkta: Preživeti srčani udar, ali i cenu lekova

Udruženje pacijenata koji su preživeli srčani udar “Moja druga šansa” i kardiolozi iz Udruženja koronarnih jedinica Srbije, organizovali su tribinu “Život nije loto”, a učestvovali su pacijenti iz cele zemlje, predstavnici zdravstvenih institucija, lekari, kao i poznate ličnosti koje su promoteri ove inicijative glumac Irfan Mensur, voditeljka Suzana Mančić i legendarni sportisti Savo Milošević i Mile Isaković. Na tribini su predstavljeni rezultati istraživanja o životu više od 1.000 pacijenata posle preživljenog srčanog udara, koje je sprovelo udruženje“Moja druga šansa”, uz podršku Udruženja koronarnih jedinica Srbije i udruženja “Naša Aska”.

Mnogi pacijenti se osećaju kao da su prepušteni sami sebi kada je reč o informisanosti, pa polovina traži na internetu informacije o tome kako se živi posle infarkta. Treba im bolja, sistemska podrška, uvođenje stručnih savetovališta ili kol-centara za bolju komunikaciju i informisanost, naveo je predsednik Udruženja pacijenata “Moja Druga Šansa” Ivan Tojagić.

Od prepisane terapije, anketirani uglavnom uzimaju tri leka, ali zabrinjava podatak da blizu 70 odsto pacijenata troši više od 5.000 dinara mesečno na lekove.

Upravo je to najveći problem sa kojim se susrećemo i izazov koji mora da se reši, kako da ljudima posle infarkta omogućimo veću dostupnost efikasne terapije. Država na žalost ne obezbeđuje pacijentima novije, efikasnije lekove, nego moraju sami da ih kupuju, kazao je Tojagić.

Predstavnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Željko Popadić istakao je da će kardiovaskularne bolesti, a posebno pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda, biti jedan od prioriteta za poboljšanje statusa, kako za uvođenje najsavremenijih lekova, tako i u sistemskom zbrinjavanju pacijenata koji su preživeli srčani udar. Najavio je da će na tome u bliskoj budućnosti zajedno raditi sa kardiolozima i Udruženjem “Moja druga šansa”.

Predsednik udruženja koronarnih jedinica Srbije iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine profesor dr Milovan Petrović istakao je da se Srbija sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto, nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, a ukupno je na alarmantnom trećem mestu u svetu po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Najveći sistemski prodor u kardiologiji u poslednjih desetak godina napravili smo u lečenju akutnog infarkta miokarda u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala. Tako je sada skoro cela Srbija pokrivena ovim najsavremenijim načinom lečenja i skoro svi naši bolesnici mogu da stignu do sala za kateterizaciju u roku od jednog i po, do dva sata što je i preporuka za lečenje infarkta. Nedostaje sistemsko praćenje pacijenata nakon preživljenog infarkta i optusta iz bolnice, a nadamo se da ćemo u najskorije vreme upotpuniti listu savremenih lekova za sprečavanje ponavljanja infarkta, zaključio je dr Petrović.

Član udruženja pacijenata „Moja druga šansa“ Duško Đermanović je i sam preživeo infarkt i smatra da je dobio novu šansu

Cilj nam je da status pacijenata koji su preživeli srčani udar bude bolji. Apel za sve koji mogu da pomognu, da nam omoguće da lakše dođemo do adekvatne terapije, da je više ne kupujemo. Ja ću kupovati lekove dok budem imao novca, nakon toga ne znam, istakao je Đermanović.

Najviše ljudi sa ovakvim problemom je u populaciji od 30 do 60 godina, a žene su u većini, pokazala je anketa koju je u svojoj ustanovi sproveo profesor dr Goran Davidović iz Kliničkog centra Kragujevac.

Zabrinjavajuća je činjenica da većini nije bila najjasnija otpusna lista, nisu dobro razumeli šta sve od terapije treba da uzimaju, kao i da su u početku redovno uzimali terapiju i pridržavali se saveta lekara, ali s vremenom je njihova disciplina opadala, pa godinu dana od infarkta znatno neredovnije piju lekove, istakao je dr Davidović i napomenuo je da u Srbiji svaki dan imamo više od 50 srčanih udara.

LJ. Petrović