Zdrav način života smanjuje smrtnost od raka prostate

Ovo istraživanje je ispitivalo mogu li muškarci s povećanim genetskim rizikom od raka prostate da nadoknade rizik od bolesti ili napredovanja bolesti pridržavanjem zdravog načina života. Analiza je uključila 12.411 genotipiziranih muškaraca.

Posedovanje visokog genetskog rizika često se smatra nečim vrlo determinističkim, ali rezultati ovog istraživanja sugerišu da to možda nije tako. Naime, promenom načina života, ranim pregledom i ranim lečenjem moglo bi da se nosi sa visokim genetskim rizicima.

Prostata je organ od oko 40 tubuloalveolarnih pojedinačnih žlezda, veličine je kestena i leži ispod mokraćne bešike, na dnu male karlice.

Prostata izlučuje retku, mlečnu tečnost koja sadrži kalcijum, citratne jone, fosfatne jone, koagulacijski enzim i profibrinolizin. Blaga baznost prostatične tečnosti može da bude prilično važna za uspešnu oplodnju jajne ćelije, jer je tečnost u semenovodu razmerno kisela zbog prisutnosti limunske kiseline i završnih metaboličkih proizvoda spermatozoida, što smanjuje njihovu fertilnost. Vaginalni sekreti u žene također su kiseli (pH 3,5 do 4,0). Spermatozoidi postaju optimalno pokretni tek kad se pH okolnih tečnosti poveća približno na 6,0 do 6,5.

Prostata je u detinjstvu srazmerno mala, a počinje da raste u pubertetu, pod uticajem testosterona. Prostata dostigne konačnu veličinu u uzrastu od 20 godina i zadrži je sve do približno 50. godine. Nakon 50. godine prostata se postupeno povećava, a u dobu od 70 godina osam od 10 muškaraca ima uvećanu prostatu.

Često se u prostati mnogih starijih osoba razvija benigni fibroadenom, koji može da ometa oticanje mokraće. Tu hipertrofiju ne izaziva testosteron, već nenormalan preterani rast samog tkiva prostate.

Rak prostate je zloćudni tumor koji nastaje u prostati, i uzrok je smrti kod dva do tri odsto ukupnog broja umrlih muškaraca. Rak prostate ubraja se u jedan od najčešćih oblika karcinoma kod muškaraca. On je drugi najčešći uzrok smrti od karcinoma kod muškaraca, nakon raka pluća.

U većini slučajeva rak prostate se razvija kod muškaraca starijeg životnog doba, a prosečna dob pri postavljanju dijagnoze je 72 godine. Smatra se da će se kod gotovo 60 odsto muškaraca rak prostate razviti do 80. godine.

U oko 95 odsto slučajeva rak prostate je adenokarcinom, u preostalim slučajevima mogu da se razviju duktalni adenokarcinom, neuroendokrini karcinom malih ćelija, tranzicijski karcinom vodova i drugi. U 70 odsto slučajeva rak prostate se razvija u perifernom delu prostate, dok se samo u oko 10 odsto slučajeva javlja oko mokraćne cevi. 

U većini slučajeva rak prostate raste sporo. Može uspešno da se leči ukoliko se otkrije dok je u početnoj fazi. Inače, 91 odsto karcinoma prostate otkrije se dok je rak prostate lokalizovan (ograničen na prostatu) ili regionalan (blago proširen). 

Ljubica Petrović