Zbog kredita zaposleni rade i kada su bolesni
Zaposleni se sve ređe odlučuju da idu na bolovanje, te na posao idu i pod temperaturom, pa čak i kada su ukočeni. Jedan od razloga je bojazan od smanjenja plate, jer ne bi mogli da izdržavaju porodicu, a često je prisutan i strah od dobijanja otkaza.
Zbog toga se neretko dešava da im organizam oslabi, da se još gore razbole, pa onda hteli ili ne, moraju na bolovanje i to duže - ocenjuje za “Dnevnik” specijalista medicine rada i potpredsednica Novog sindikata zdravstva Srbije dr Dragica Jankov Vidačić, koja je i na čelu sindikata u Domu zdravlja “Novi Sad”.
Smanjenje plate, gubitak posla, nemogućnost plaćanja školarine deci, krediti koji moraju da se otplate, sve to su razlozi koje pacijenti navode lekarima kada odbijaju odlazak na bolovanje.
- Bolovanje posebno odbijaju oni koji rade kod privatnika. Oni na posao idu i sa temperaturom, a ako su ukočeni dođu ujutro na injekciju i produžavaju na posao. Potpuno odbijaju savet da odu kod fizijatra i da idu na vežbe i rehabilitaciju, jer će odsustvovati sa posla. Ljudi imaju velike troškove i ne mogu da ostanu na 65 odsto od plate. Oni se žrtvuju za porodicu. Ljudi se i sami leče, piju tablete protiv bolova i idu da rade - navodi dr Jankov-Vidačić.
Mnogi zaposleni na poslu doživljavaju veliki stres, a sve češći je i mobing. Ti ljudi su na ivici dobijanja napada panike, ako ujutro nemaju sedativ da popiju.
- Sedativi su najkorišćeniji lekovi u Srbiji. Ljudi nam kažu “dajte mi lek, ne mogu da izdržim”. Dosta pacijenata koristi i antidepresive, ali njih uzimaju pod kontrolom psihijatra, najmanje šest meseci. Sedative piju oni koji imaju osećaj napetosti, a ovde je u pitanju dublje stanje od napetosti, nervoze i nesanice, od koje takođe pati sve više ljudi. Niko više ne spava po osam sati, ljudi uzimaju prvo neke prirodne, biljne preprate, a potom posežu za lekovima kako bi mogli da utonu u san. Sva ta tenzija i stres posledica su borbe za opstankom, jurnjave za novcem, ljudi rade po nekoliko poslova, a sve to vodi i do psihičkog, ali i opšteg zdravstvenog propadanja ljudi - ističe dr Jankov-Vidačić i dodaje kako je posledica takvog stanja i propadanje brakova i porodice.
Oni koji ipak idu na bolovanje, to čine na kratko, zbog nekih akutnih stanja, a razlozi dužeg osustva sa posla su, osim teških bolesti, socijalni razlozi ili mobing.
- Bolovanja zbog mobinga traju i po tri ili četiri meseca, jer je ljudima potrebno vreme da se oporave od maltretiranja. Pri tome, taj stalni stres u kojem žive može da vodi i do drugih bolesti, povišenog krvnog pritiska i koštano-zglobnih oboljenja - kaže dr Jankov-Vidačić.
Prema njenim rečima, kada je reč o bolovanju zbog mobinga, ljudi često misle da će se brzo vratiti na posao, ali im se dešava da upadnu u depresivna stanja, osećaju strah i paniku od povratka, kao i od reakcije kolega na poslu. Mobing je teško dokazati, te nekada ovi ljudi moraju i da napuste firmu u kojoj rade i tako se oslobode problema.
- Imamo i bolovanja zbog socijalnih momenata, a najčešće su to porodilje koje moraju da se vrate na posao, a nemaju kome da ostave bebu od 11 meseci. Takođe, isti problem imaju ljudi koji imaju stare roditelje i nemaju način da organizuju brigu o njima. Danas je drugačije radno vreme i ljudi su po ceo dan na poslu. Oni koji ne uspeju da upišu dete u jaslice, nemaju kome da ostave bebu, jer zbog sve kasnijeg odlaska u penziju i dalje rade i njihovi roditelji, odnosno babe i dede. Ovim ljudima je briga o detetu najpreča i zato se roditelji tako male dece često smenjuju na bolovanju - navodi dr Vidačić.
Nega starih i bolesnih takođe je razlog dužih bolovanja i zaposleni koji se na to odluče, idu na svoju štetu, ali takođe nemaju izbora. Oni time rešavaju porodični problem i nemaju nikakvu drugu opciju, osim odsustva sa posla.
- Dešava se da ljudi s proleća i s jeseni osećaju psihofizički umor, klonulost. Iscrpljuje ih dugo radno vreme i sati sedenja u kancelarijama. Njihov organizam je izmučen i oni uzimaju kraća bolovanja. Međutim, ta kraća bolovanja nisu dovoljna da se telo odmori i oporavi, te se dešava da tako oslabljen organizam lako napadnu virusi i jave se komplikacije. Zimus je bilo više slučajeva upale pluća, pa čak i upala mozga. Odloženi stres kojem su dugo bili izloženi, dovede do toga da se ozbiljnije razbole. Organizam je dugo trpeo i onda sve ođednom dođe na površinu - priča dr Vidačić.
Zakonska novina je da od 11. aprila izabrani lekari mogu da “drže” ljude na bolovanju do 60 dana, ali dr Vidačić napominje da tako dugo odsustvo sa posla uvek mora da bude opravdano. Zato lekari tokom ta dva meseca redovno prate pacijente, šalju ih na dodatne pretrage i dijagnostiku, jer bolovanje mora da bude opravdano.
- Država bi trebalo da pomogne zaposlenima i obezbedi više mesta za upis dece u jaslice, da obezbedi palijativnu negu i zbrinjavanje starih i bolesnih. Naravno, lakše bi bilo i da su plate veće, jer sada ljudi rade po nekoliko poslova da bi izdržavali porodice. Bilo bi dobro i da je radno vreme kraće, jer bi onda ljudi bili i psihički i fizički zdraviji - smatra dr Jankov-Vidačić.
- Retke su firme koje vode računa o trudnicama i porodiljama, a neke od njih su skandinavske firme, koje su otvorile predstavništva kod nas. One su model iz svojih zemalja preneli i kod nas i vode računa o zaposlenima - kaže dr Vidačić.
Lekarima se dešava da im pacijenti traže bolovanje od 10 ili 15 dana, a za to vreme odu u inostranstvo i vide hoće li moći da nađu neki posao i snađu se. Dr Jankov-Vidačić kaže da je veliki odliv ljudi iz svih profesija, jer odlaze vozači, radnici obezbeđenja, spremačice, lekari i medicinske sestre...
Ljubica Petrović