Završena konferencija "Dvadeset godina nakon bombardovanja"
BEOGRAD: Panelom "Pouke iz događaja koji su se desili 1999. godine za evropsku bezbednost u 21. veku" završena je međunarodna konferencija sa koje je poručeno da je očuvanje mira i bezbednosti globalni izazov.
Savetnik predsednika Srbije Dragutin Matanović rekao je da je za njega suština u tome što je bombradovanje Jugoslavije bilo izvedeno mimo odluke Ujedinjenih naciija, a agresija na Jugoslaviju bio je prvi korak novog svetskog poretka koji su uspostavile SAD i u tom je smislu naveo globalizaciju u kojoj, kaže, male države gube pravo da samostalno odlučuju.
Rezultate toga, kako je rekao, videćemo 2022,23. godine, a njegova je prognoza sledeća:
"Putin će biti na vlasti, kineski lider će biti na vlasti, Nemačka će imati novog kancelara, predviđam da će (Donald) Tramp biti na vlasti i tada će se odlučiti da li će svet ići u konflikt ili globalni mir", kazao je Matanović.
Šef mladog krila ABV stranke Plamena Zajačka smatra da je vreme da se uvedu radikalne promene da bi se očuvali mir i bezbednost u Evropi budući da se, kaže, pokazalo da UN nisu sposobne da održe mir.
''''Mi i razgovor o miru, to je globalna tema, prioritet je reći ne militarizaciji, vojnim sukobima i mešanju u teritorijalnu celovitost suverenih zemalja'''', rekla je Zajačka.
Govoreći o lekcijama i poukama iz događaja od pre 20 godina, naglasila je da je bolje preduzeti nešto danas nego botiti se sa ratom sutra, te da je sa tim ciljem pre 10 dana ustanovljen Pokret za mir u Bugarskoj.
''''Ne želimo nuklearne centre u Bugarskoj, ne želimo da se NATO baze postavljene u našoj zemlji iz defanzivnih pretvore u ofanzivne'''', poručila je Zajačka.
Poslanik Evropskog parlamenta iz Letonije Andrej Mamikin rekao je da događaji koji su počeli marta 1999. godine predstavljaju prelomni trenutak, jer je NATO, kako je ocenio, prestao da bude odbrambena organizacija.
Mamikin je rekao i da se stidi što su njegove kolege poslanici u EP glasali za rezoluciju u kojoj se kaže da Rusija više nije strateški partner evropske zajednice, jer, kako je rekao, smatra da obe strane jedna drugoj mogu u svakom trenutku da pruže ruku prijateljstva.
Zamenik sekretara Generalnog saveta za međunarodne poslove Rusije Andrej Klimov rekao je da je NATO stvoren sa jednim jedinim ciljem - da se suprotstavi Sovjetskom Savezu, te je dodao da je nakon što je S S SR prestao da postoji, Alijansa morala da pronađe opravdanje za svoje postojanje.
Klimov, koji je i predsenik Komisije za međunarodne aktivnosti Generalnog saveta predsedništva stranke Jedinstvena Rusija, naveo je da je plan za bombardovanje Jugoslavije napravljen još u septembru 1998. godine, uoči obeležavanja 50-ogodišnjice postojanja NATO, a da je povod pronađen tek u januaru 1999. godine.
NATO je, prema njegovim rečima, čekao da se završi prvo proširenje Alijanse posle Hladnog rata na još tri zemlje - Mađarsku, Poljsku i Češku.
Kako je naveo, te tri zemlje ušle su u NATO 12. marta 1999. godine, a 12 dana kasnije počelo je bombardovanje Beograda.
"Tako je NATO obeležio svoj poluvekovni jubilej. Količina tehnike koja je bila uključena u bombardovanje govori da je to unapred planirana operacija", rekao je Klimov.
Podsetivši da je NATO potom počeo da primenjuje istu praksu u severnoj Africi, na Bliskom istoku i drugim mestima, on je rekao da je Savet Ruske Federacije doneo odluku kojom je NATO označio kao glavnu pretnju po mir i bezbednost u čitavom svetu.
On je dodao da je Rusija, nakon što je Kosovo jednoglasno progasilo nezavisnost 2008. godine, predložila EU i drugim partnerima da se potpiše novi sporazum u okviru OEBS koji bi, kako je naveo, pravno obavazivao zemlje da polaze od principa nedeljivosti i bezbednosti.
"Bezbednost jedne zemlje ne može biti postignuta na račun druge zemlje", ocenio je Klimov dodajući da Rusija nije dobila odgovor na to.
Posle takvog iskustva, kako je naveo, vrata Rusije su otvorena, ali ona ni za šta neće da moli.
"Ako budu stvoreni potrebni uslovi nećemo odbiti ozbiljne pregovore po pitanju obezbeđivanja pravno obevezujuće bezbednosne saradnje", rekao je KLimov.
Dodao je da bi Beograd mogao da bude jedno od mesta odakle bi se pokrenuo takav proces, jer se, kazao je, u srpskoj prestonici, čak i nakon što je EU uvela sankcije Rusiji, održavaju konsultacije poslanika EP i Državne Dume i jer je Srbija jedna od "većih evropskih zemalja" koja nije sledila SAD i uvela "nezakonite sankcije" Rusiji.
Na završetku konferencije "Dvadeset godina nakon bombradovanja Jugoslavije - lekcije za evropsku bezbednost u 21.veku" usvojen je završni dokument i to na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenil je da je osnovna tema s kojom se suočavamo to da li će u svetu da ojača multilateralizam ili unilateralizam.
Ocenila je, međutim, i da unilatralizam više nije moguć, a ukazujući na problem globalnog zagrevanja, povećanje socijalne nejedenakosti, migracije i nedostatak vode za piće i hrane, Liht je upozorila da će se celokupno čovečanstvo suočiti sa ogromnim izazovima ukoliko ne ojača međunarodne institucije, pre svega UN I EU.
Ona je dodala da je bitno da sazreva svest u mnogim delovima sveta da je borba za mir - borba za demilitarizaciju.
"Moramo da podstanemo novi pokret za uništavanje nuklearnog oružja, jer se sve ono što je izazivalo strahovito opasne incidente 60-ih, 70-ih i 80-ih godina opet vraća na dnevni red kao istinska opasnost, uz ostale problem poput globalnog zagrevanja, nedostatka pijaće vode i hrane i porast veštačke inteligencije", upozorila je Liht.
Zaključila je da stvari mogu da izmaknu kontroli ukoliko ti stari i novi elementi ne budu ozbiljno regulisani i ozbiljno tretirani.
