Zašto nisu odštampani svi udžbenici za manjine? 

To nije prošlo nezapaženo ni u izveštaju Evropske komisije, koja je analizirala dokle se stiglo u realizaciji akcionog plana za poglavlje 23. 



Zastoj u štampanju udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, za koji u Ministarstvu navode da je i do manjina, mogao bi da bude kamen spoticanja na putu Srbije ka EU. 



Državni sekretar Ministarstva prosvete Anamarija Viček pojašnjava da su memorandumi sa savetima nacionalnih manjina potpisani da bi se omogućilo štampanje udžbenika na jezicima manjina van zakonskih rokova. "Sa nekim nacionalnim manjinama postoji zastoj, jer je po aneksima ugovora predviđeno da predlože i Ministarstvu dostave imena autora za pisanje nedostajućih udžbenika. Imena autora nismo dobili od albanske nacionalne manjine ", kaže Viček za Tanjug. 



Njihov predlog je, kaže ona, da se bilateralnim sporazumima to uredi, tako da od predviđenih 43 udžbenika za albansku nacionalnu manjinu nije štampan ni jedan.



Osim albanske, postoji problem i sa bugarskom manjinom, jer pri Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja nema govornika bugarskog jezika koji bi radio na vrednovanju predloženih udžbenika.



"Zbog toga je Ministarstvo prosvete objavilo konkurs, kako bi imali celokupnu listu za sve jezike nacionalnih manjina za odobravanje udžbenika", pojašnjava ona.



Od 11 planiranih udžbenika za štampanje bugarske manjine, već je odštampano 10, a u proceduri odobravanja je preostali jedan udžbenik.



Poteškoće postoje i za štampanje udžbenika na bošnjačkom, gde je od predviđenih 14 udžbenika štampan samo jedan.



"Udžbenici na bošnjačkom nisu odgovarali standardima kvaliteta koje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja očekuje. U više navrata ukazano im je koji su problemi i očekujemo da nam dostave ispravljene udžbenike", naglasila je Viček.



Najviše udžbenika odštampano je na mađarskom i slovačkom jeziku, a Viček kaže da su to najbrojnije manjine u Srbiji.



Cilj ministarstva je, pojašnjava ona, da svi udžbenici na jezicima manjina za osnovno obrazovanje što pre budu dostupni, a da se u narednom periodu obezbede i udžbenici za srednje škole.



Akcionim planom predviđeno je da se urede bilateralni sporazumi između ministarstva prosvete Srbije i država maticama nacionalnih manjina, a Viček kaže da su prosledili zvanične dopise ministarstvima Albanije, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Slovačke i da se još samo očekuje odgovor iz Albanije.



"Imamo dobru saradnju sa Savetima nacionalnih manjina. Na poslednjem sastanku pozvali smo ih da predlože sve teme koje smatraju da su bitne da budu u bilateralnim sporazumima, a neke od tema odnosiće se i na udžbenike nacionalnih manjina", pojašnjava ona.



Savetnica predsednika Hrvatskog nacionalnog veća Jasna Vojnić kaže da je veće u poslednjih 14 godina svojim sredstvima štampalo 84 udžbenika, a da je potpisivanjem memoranduma Ministarstvo prosvete preuzelo tu obavezu na sebe.



"Od potpisivanja memoranduma do danas štampano je osam udžbenika i još četiri su u prosecu odobravanja. Drugim momorandumom potpisali smo da se štampa jos 17 udžbenika i svi su u proceduri, nijedan nije završen", pojašnjava ona.



Sumira da je od 189 udžbenika Hrvatsko nacionalno veće samo štampalo 84, da je od državnog novca odštampano osam, a da veliki broj udžbenika još nije odštampan.



"Nadamo se da ćemo od sledeće školske godine imati sve udžbenike za osnovnu školu. Udžbenici za srednju školu se ne pominju, ali očekujemo da će i to pitanje biti pokrenuto", pojasnila je ona.



Kako kaže, ne može reći da je prezadovoljna dinamikom štampanja udžbenika, ali naglašava da su se stvari pokrenule i da bi u narednih nekoliko godina mogli imati odštampane udžbenike i za srednju školu.