ZABRINJAVAJUĆE: Hronična bolest bubrega POPRIMA EPIDEMIJSKE RAZMERE Ukoliko se ne leči može biti smrtonosna
Od hronične bolesti bubrega (HBB) boluje svaka deseta osoba na svetu. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700.000 pacijenata sa ovom hroničnom bolešću.
Većina njih nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti i kao rezultat toga dijagnoza se često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći, a kvalitet života pacijenata znatno lošiji.
Predsednik udruženja “Zajedno za novi život” Mladen Todić, kaže da čak jedna od 10 odraslih osoba u svetu boluje od te bolesti, koja ukoliko se ne leči, može biti smrtonosna.
- Udruženje “Zajedno za novi život”, zajedno sa najeminentnijim lekarima, u cilju prevencije i lakšeg suočavanja pacijenata sa ovom bolešću, izradilo brošuru kako bi što više pacijenata preko ustanova u kojima se leče, moglo da dođe do nje. Zato pozivam sve zainteresovane zdravstvene ustanove i udruženja pacijenata da nam se jave da bi besplatno dobili svoje primerke ove brošure – rekao je Todić.
Kako HBB napreduje, rastu i troškovi vezani za bolest, koji predstavljaju opterećenje i za pacijente i za zdravstvene sisteme. HBB je progresivna bolest, sa pet stadijuma, koja pogađa sve sisteme organa. Pravovremena promena životnih navika i lečenje u ranim fazama bolesti usporava progresiju HBB i razvoj pridruženih bolesti. Veliki broj pacijenata sa HBB ima komorbiditete. Zbog vitalne uloge koju imaju bubrezi, HBB je usko povezana sa drugim oboljenjima, kao što su hipertenzija, dijabetes, srčana oboljenja i poremećaji metabolizma minerala kosti, kao i razvojem sekundarnog hiperparatireoidizma.
- Radi se o bolesti koja poprima epidemijske razmere. Prvo zato što ima već starih ljudi koji imaju povišen pritisak i dijabetes, što su faktori rizika koji oštećuju bubrege. U poslednje vreme je i dijagnostika bubrežnih oboljenja bolja, pa je i to verovatno razlog sve većeg dijagnostikovanja pacijenata. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da bolest ne daje simptome, čak nekada i do preterminalne faze, zbog čega imamo veliki broj ljudi koji ne znaju da imaju bolest i samim tim se ne kontrolišu niti leče. Pacijenti koji imaju umereno oštećenje bubrega imaju jako veliku učestalost kardiovaskularnih oboljenja i smrti od toga, tako da u suštini bubrežni bolesnici idu ka dijalizi i transplantaciji, ali mnogi od njih neće to ni dočekati, nego će u toku svoje bolesti, ukoliko se ne leče, umreti od bolesti srca. To je ta veza između srca i bubrega, takozvani kardio-renalni sindrom -specifičan klinički entitet u kome narušena srčana funkcija dovodi do pada funkcije bubrega ili obrnuto. Kada je lečenje u pitanju u poslednje dve godine su se pojavili neki lekovi koji mogu malo da uspore progresiju bubrežnog oboljenja. Postoji grupa lekova, koja je dostupna i kod nas, ali pacijentima nisu dostupni o trošku zdravstvenog osiguranja – objašnjava nefrolog i načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije pukovnik docent dr Neven Vavić.
Kako se HBB dijagnostikuje u kasnim stadijumima za najveći broj pacijenata jedine opcije lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora, kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju.
LJ. Petrović