ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ: Хронична болест бубрега ПОПРИМА ЕПИДЕМИЈСКЕ РАЗМЕРЕ Уколико се не лечи може бити смртоносна
Од хроничне болести бубрега (HBB) болује свака десета особа на свету. Процењује се да у Србији има око 700.000 пацијената са овом хроничном болешћу.
Већина њих нема никакве симптоме у раној фази болести и као резултат тога дијагноза се често поставља касно, када су трошкови лечења знатно већи, а квалитет живота пацијената знатно лошији.
Председник удружења “Заједно за нови живот” Младен Тодић, каже да чак једна од 10 одраслих особа у свету болује од те болести, која уколико се не лечи, може бити смртоносна.
- Удружење “Заједно за нови живот”, заједно са најеминентнијим лекарима, у циљу превенције и лакшег суочавања пацијената са овом болешћу, израдило брошуру како би што више пацијената преко установа у којима се лече, могло да дође до ње. Зато позивам све заинтересоване здравствене установе и удружења пацијената да нам се јаве да би бесплатно добили своје примерке ове брошуре – рекао је Тодић.
Како HBB напредује, расту и трошкови везани за болест, који представљају оптерећење и за пацијенте и за здравствене системе. HBB је прогресивна болест, са пет стадијума, која погађа све системе органа. Правовремена промена животних навика и лечење у раним фазама болести успорава прогресију HBB и развој придружених болести. Велики број пацијената са HBB има коморбидитете. Због виталне улоге коју имају бубрези, HBB је уско повезана са другим обољењима, као што су хипертензија, дијабетес, срчана обољења и поремећаји метаболизма минерала кости, као и развојем секундарног хиперпаратиреоидизма.
- Ради се о болести која поприма епидемијске размере. Прво зато што има већ старих људи који имају повишен притисак и дијабетес, што су фактори ризика који оштећују бубреге. У последње време је и дијагностика бубрежних обољења боља, па је и то вероватно разлог све већег дијагностиковања пацијената. Међутим, велики проблем представља чињеница да болест не даје симптоме, чак некада и до претерминалне фазе, због чега имамо велики број људи који не знају да имају болест и самим тим се не контролишу нити лече. Пацијенти који имају умерено оштећење бубрега имају јако велику учесталост кардиоваскуларних обољења и смрти од тога, тако да у суштини бубрежни болесници иду ка дијализи и трансплантацији, али многи од њих неће то ни дочекати, него ће у току своје болести, уколико се не лече, умрети од болести срца. То је та веза између срца и бубрега, такозвани кардио-ренални синдром -специфичан клинички ентитет у коме нарушена срчана функција доводи до пада функције бубрега или обрнуто. Када је лечење у питању у последње две године су се појавили неки лекови који могу мало да успоре прогресију бубрежног обољења. Постоји група лекова, која је доступна и код нас, али пацијентима нису доступни о трошку здравственог осигурања – објашњава нефролог и начелник Клинике за нефрологију Војномедицинске академије пуковник доцент др Невен Вавић.
Како се HBB дијагностикује у касним стадијумима за највећи број пацијената једине опције лечења су дијализа и трансплантација бубрега. Трансплантација захтева одговарајућег донора, комплексну хирургију и доживотну имуносупресивну терапију.
Љ. Петровић