Za studiranje na daljinu još niko nema akreditaciju

Učinili su to zapravo nastavnici i profesori, koji su prilično brzo morali i uspeli da se snađu i održe časove i predavanja, obave zadavanje zadataka, njhovo pregledanje, za studente organizuju konsultacije onlajn, sve uz pomoć raspoliživih digitalnih platformi i aplikacija.

Posle prolećenog isksutva, koji je za najveći deo nastavnog kadra na svim obrazovnim nivoima značio ne samo novi, već i znatan dodatni angažman, sledeća školska godina bi mogla da i u uslovima epidemije bude manje stresna. Biće to prilika i da đaci i njhovi roditelji i studenti o svemu tome kažu svoje. No, izbora zapravo i nema previše.

Sutra ili već u utorak trebalo bi preciznije da se zna šta i kako će raditi osnovne i srednje škole. I visokoobrazovne institucije spremaju se za primenu nekog od modela nastave i polaganja ispita, u zavisnosti do epidemiloške situacije.

Kako je prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Bulat nedavno najavio, na ovom unverzitetu razmatraju se tri modela. Prvi čini klasična nastava, drugi je hibridni i sastoji se iz onlajn predavanja i vežbi na fakultetima, a treći je potpuno onlajn, što je za neke discipline nemoguće.

Bulat je procenio da je u ovom trenutku najizvesniji hibridni model, dodajući da je moguća i modifikovana verzija hibridnog sistema - da se samo određene ključne vežbe održavaju u prostoru sa manjim grupama, kako bi se održala bezbednost studenata.

Ove ili veoma slične modele verovatno će primenjivati i druge visoksoobrazovne institucije, a uz poštovanej mera zaštite od virusa kovid–19.

Dakle, sve je moguće sem to da polaganje ispita bude onlajn. To će se, uz propisane mere bezbednosti, ipak odvijati na klasičan način - student i profesor, oči u oči, jedan na jedan.

U svakom slučaju, nastava na daljinu nije isto što i studiranje na daljinu, za koje uzgred trenutno nije akreaditovana nijedna visokoškolska obrazovna institucija čiji je osnivač država Srbija, a isto je i sa domaćim privatnim fakultetima. To se vidi u aktuelnom spisku akreditovanih fakulteta i studijskih programa Nacionalnog tela za akrediteciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. Da li i kada će se i tu nešto menjati ostaje da se vidi, a po svemu sudeći, eventualne akreditacije za studiranje na daljinu, koje se ne dobijaju preko noći, mogle bi da dođu na dnevni red u zavisnosti od epidemiološke sitiacije na duži rok.

Kada je reč o onlajn kursevima, koji su uglavnom proizvod domaće privatne incijative, i oni se plaćaju, a po uspešnom okončanju polaznicima obezbeđuju određen sertifikat: njih ima najviše u oblasti programiranja, veb dizajna, manadžmenta, marketinga… Svojevremeno su besplatne onlajn kurseve nudili i neki od domaćih državnih fakulteta ao i privatnih, i to samo za po neki od studijskih programa, ali njih trenutno nema u ponudi.

U prekograničnom onlajn svetu ponuda besplatnih kurseva za to specijalizovanih fakulteta među kojima ima i onih klasičnih, vrlo prestižnih, je velika. Gotovo sve zamislivo a i više od toga, može se pohađati na takvim, najčešće besplatnim onlajn kursevima, doduše na engleskom jeziku, a gotovo svih nivoa težine. No, neki će vas iznenaditi, overavanjem sertifikata koji ipak treba platiti.

Jedno je sigurno, sticanje znanja iz željene naučne ili umetničke oblasti, putem onlajn kurseva, ne može da škodi, ali ni da zameni klasično, analogno studiranje fakulteta, niti fakultesku diplomu. Najpre, to je prilika za sticanje znanja najčešeće osnovnih, koja mogu biti od koristi uz indeks u rukama, i dobra stavka u CV-u. Takođe, ovakvi kursevi, za koje su itekako potrebni posvećenost i istrajnost, korisna su aktivnost za svakog ko ima vremena i želju da proširuje svoje vidike, dopuni znanje i eventualno krene na sledeće nivoe obrazovanja.  V. Crnjanski