За студирање на даљину још нико нема акредитацију

Учинили су то заправо наставници и професори, који су прилично брзо морали и успели да се снађу и одрже часове и предавања, обаве задавање задатака, њхово прегледање, за студенте организују консултације онлајн, све уз помоћ располиживих дигиталних платформи и апликација.

После пролећеног исксутва, који је за највећи део наставног кадра на свим образовним нивоима значио не само нови, већ и знатан додатни ангажман, следећа школска година би могла да и у условима епидемије буде мање стресна. Биће то прилика и да ђаци и њхови родитељи и студенти о свему томе кажу своје. Но, избора заправо и нема превише.

Сутра или већ у уторак требало би прецизније да се зна шта и како ће радити основне и средње школе. И високообразовне институције спремају се за примену неког од модела наставе и полагања испита, у зависности до епидемилошке ситуације.

Како је проректор за наставу Универзитета у Београду Петар Булат недавно најавио, на овом унверзитету разматрају се три модела. Први чини класична настава, други је хибридни и састоји се из онлајн предавања и вежби на факултетима, а трећи је потпуно онлајн, што је за неке дисциплине немогуће.

Булат је проценио да је у овом тренутку најизвеснији хибридни модел, додајући да је могућа и модификована верзија хибридног система - да се само одређене кључне вежбе одржавају у простору са мањим групама, како би се одржала безбедност студената.

Ове или веома сличне моделе вероватно ће примењивати и друге високсообразовне институције, а уз поштованеј мера заштите од вируса ковид–19.

Дакле, све је могуће сем то да полагање испита буде онлајн. То ће се, уз прописане мере безбедности, ипак одвијати на класичан начин - студент и професор, очи у очи, један на један.

У сваком случају, настава на даљину није исто што и студирање на даљину, за које узгред тренутно није акреадитована ниједна високошколска образовна институција чији је оснивач држава Србија, а исто је и са домаћим приватним факултетима. То се види у актуелном списку акредитованих факултета и студијских програма Националног тела за акредитецију и проверу квалитета у високом образовању. Да ли и када ће се и ту нешто мењати остаје да се види, а по свему судећи, евентуалне акредитације за студирање на даљину, које се не добијају преко ноћи, могле би да дођу на дневни ред у зависности од епидемиолошке ситиације на дужи рок.

Када је реч о онлајн курсевима, који су углавном производ домаће приватне инцијативе, и они се плаћају, а по успешном окончању полазницима обезбеђују одређен сертификат: њих има највише у области програмирања, веб дизајна, манаџмента, маркетинга… Својевремено су бесплатне онлајн курсеве нудили и неки од домаћих државних факултета ао и приватних, и то само за по неки од студијских програма, али њих тренутно нема у понуди.

У прекограничном онлајн свету понуда бесплатних курсева за то специјализованих факултета међу којима има и оних класичних, врло престижних, је велика. Готово све замисливо а и више од тога, може се похађати на таквим, најчешће бесплатним онлајн курсевима, додуше на енглеском језику, а готово свих нивоа тежине. Но, неки ће вас изненадити, оверавањем сертификата који ипак треба платити.

Једно је сигурно, стицање знања из жељене научне или уметничке области, путем онлајн курсева, не може да шкоди, али ни да замени класично, аналогно студирање факултета, нити факултеску диплому. Најпре, то је прилика за стицање знања најчешеће основних, која могу бити од користи уз индекс у рукама, и добра ставка у ЦВ-у. Такође, овакви курсеви, за које су итекако потребни посвећеност и истрајност, корисна су активност за сваког ко има времена и жељу да проширује своје видике, допуни знање и евентуално крене на следеће нивое образовања.  В. Црњански