Za šest dana popisano više od 1.350.000 stanovnika: Građani spremni da prime popisivače
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je statističko istraživanje koje se sprovodi svakih deset godina, s ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socioekonomskim, etno-kulturalnim i drugim karakteristikama svih osnovnih jedinica popisa (lica, domaćinstava i stanova) do najnižeg teritorijalnog nivoa.
Kako za sada stvari stoje, većina građana je spremna da da svoje lične podatke i primi popisivača u domu. Manjina se i dalje tvrdoglavo drži teorija zavere, po kojoj je to zadiranje države u privatnost, ne razumevajući da država, kao i vlasnici Fejsbuka, Instagrama i Gugla, ima mnoge njihove podatke i da popis stanovništa nije prilika da proveri da li se bavite sumnjivim poslom i jeste li podigli nelegalan sprat na kući ili imate neprijavljene podstanare. Reč je o tome da se podaci objedine, uniformišu i obrade, kako bi razni sektori – ekonomski, zdravstveni, obrazovni, socijalni – stekli tačan uvid u starosnu strukturu stanovništva, migracije, način i kvalitet života, saobraćajnu infrastrukturu. Na osnovu ovih podataka određuje se minimalna penzija i plata, raspoređuju vrtići, škole i grade saobraćajnice, planira strateški razvoj...
- U razgovorima uživo shvatila sam da je česta bojazan građana i pitanje kako da se dogovori da mu popisivač u određeno vreme dođe na kuću – kaže Sandra Knežević, popisivačica iz Beograda. - Ukoliko neko želi da bude popisan telefonom, ne mora da čeka da mu popisivač(ica) dođe na vrata, može da pozove Info centar na broj 0800 444 005, i ostavi svoje ime, adresu i broj telefona. Onda će ga pozvati popisivač(ica) u čijem je reonu, da dogovore termin za popis telefonom. Ukoliko neko ne želi da daje svoj standardni broj telefona, može da kupi pripejd karticu za 400 dinara i koristi je za te svrhe.- objašnjava Sandra, u pokušaju da smiri “zavereničke” strasti. - Mi smo dobro provereni, donosili smo potvrde iz suda i MUP-a da nismo osuđivani i da nismo pod istragom, tako da ipak nismo “sa ulice”. Sve razumne mere opreza podržavam, ali prosto prevelika panika i paranoja počinju da se širi mrežama, pa osećam potrebu da i to naglasim.
Ipak najveća briga garađana je da li će ih popisivači naći kod kuće. Neki jer su savesni, a neki iz straha od kazni. Kako kažu u Info centru popisa, građani se redovno javljaju da se dogovore s rejonskim popisivačima o tome kad mogu da prime popisivača. Jer, za razliku od nekih evropskih zemalja, popis u našoj državi još uvek uključuje fizičko prisustvo popisivača, iako po podacima tih istih statističara, više od 98 posto stanovnika ima pametni mobilni telefon, pa je to razlog da se razmisli o digitalnom načinu prikupljanja podataka, uz ostavljanje prostora za “analogne” građane, uglavnom one najstarije, da uz popisivača odrade svoju građansku dužnost. Kako ističe Sandra, popisivači će rejon obilaziti više puta, jer popis traje ceo oktobar.
- Ako vas baš ne nađu, ostaviće papirić, obaveštenje s uputstvom da se javite u Info centar i ostavite broj telefona kako bi vas popisivač(ica) kontaktirala i dogovorila termin. Ako ste, recimo u drugom gradu, kod roditelja o kojima brinete, popisivači tamo mogu da vas popišu, kao privremeno prisutno lice, iz porodičnih razloga. Onda samo u nekom trenutku, kad vam ostave obaveštenje (to vidite ako imate neku komšinicu od poverenja, preko puta, da vam skine s vrata i da vam javi - da ne stoji danima i nekim potencijalnim lopovima ukaže da je stan prazan, ako je prazan) javite u Info centar da ste popisani na drugom mestu – kaže Sandra Knežević.
Podsećamo u Srbiji od 1. oktobra traje popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Na terenu je oko 15.000 popisivača, koji su za šest dana popisali više od 1.350.000 stanovnika, 650.000 stanova i 500.000 domaćinstava, navodi se u jučerašnjem saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
Republički zavod za statistiku, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“. Pozivaju se državljani Srbije koji, sa članovima domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu, da učestvuju u istraživanju. Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste da se dobije što potpuniju sliku o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim karakteristikama naših građana u inostranstvu.
I. Radoičić