Za dve godine državna matura i u Srbiji

Tako će državnu maturu polagati srednjoškolci koji su sada u drugom razredu. S obzirom na to da će oni biti prva generacija, pre prave mature imaće i probno polaganje u martu 2021, a u sledećoj školskoj godini biće organizovana i pilot polaganja.

Osnovna izmena u odnosu na dosadašnje polaganje mature jeste u tome da će se državna organizovati istovremeno u svim školama u Srbiji i da će testovi i zadaci biti standardizovani, a radiće ih Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

Prema novom pravilniku, postojaće tri vrste mature: opšta, umetnička i stručna. Opštu će polagati gimnazijalci, umetničku maturaniti umetničkih škola, a stručnu učenici četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Učenici koji polažu umetničku i stručnu maturu imaće pravo da polažu i razliku potrebnu za opštu maturu. Maturu će učenici polagati na jeziku na kojem su slušali nastavu, a oni koji je slušaju dvojezično, maturu će polagati na srpskom. Predviđeno je da postoje dva roka - junski i avgustovski.

Na sve tri vrste mature postojaće obavezni i izborni deo.

U obaveznom delu svi učenici polagaće test iz srpskog ili maternjeg jezika. Matematiku će polagati oni koji su je slušali više od dve godine. Treći predmet u obaveznom delu opšte mature učenici biraju s liste opšteobrazovnih predmeta na kojoj su: srpski ili maternji jezik, matematika, strani jezik, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija i srpski kao nematernji jezik. Učenici koji ne polažu matematiku s ove liste biraju još jedan predmet.

Ukoliko im je, prema zahtevu fakulteta na koji žele da konkurišu, potrebno polaganje još nekog predmeta, učenici mogu da se opredele za još jedan ili više predmeta u izbornom delu mature, ali imaju pravo da od ovog dela u određenom vremenskom roku i odustanu.

Svi testovi na ovoj maturi biće sastavljeni od 40 zadataka, od kojih je po 10 na osnovnom i naprednom, a 20 zadataka na srednjem nivou. U zavisnosti od nivoa, zadaci će se i bodovati, a svake godine utvrđivaće se minimalan broj bodova za polaganje svakog testa. Za rešavanje svakog testa maturanti će imati na raspolaganju četiri sata, a ispit su položili ukoliko polože sve testove.

Na umetničkoj maturi, pored srpskog jezika, kandidati će polagati i jedan predmet po izboru s liste opšteobrazovnih predmeta i jedan umetnički predmet, u zavisnosti od škole i smera koji su pohađali. Kao i gimanzijalci, i oni će moći da izaberu i jedan ili više predmeta s liste opšteobrazovnih i polažu ih u izbornom delu mature. Na taj način imali bi pravo i na sertifikat o položenoj i opštoj maturi.

Stručnu maturu polagaće učenici četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih škola. Pored srpskog, odnosno maternjeg jezika, u obaveznom delu ove mature je i matematika, osim za one koji je nisu imali poslednje dve godine i koji će birati predmet s liste opšteobrazovnih. Treći obavezni deo ove mature je stručni ispit koji se sastoji iz testa sa 50 pitanja. Da bi ga učenik položio, potrebno mu je 50,5 odsto predviđenih bodova i iz maturskog rada.

Zadaci za maturski rad biće takođe standardizovani i biće iz za 10 odsto više nego učenika u odeljenju, a radove će, pored dva nastavnika, ocenjivati i predstavnik poslodavaca sa saglasnošću Unije poslodavaca, Privredne komore ili stručnog udruženja. Da bi položio ovaj deo ispita potrebno je da učenik ostavi 50 odsto od ukupnog broja bodova na svakom zadatku.

Učenici trogodišnjih smerova srednjih stručnih škola od naredne školske godine, to jest oni koji su sada u drugom razredu, polagaće završni ispit na kraju školovanja. Ovaj ispti sastojaće se iz jednog ili više praktičnih zadataka koji će, kao i matura, biti standardizovani i praviće ih Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

I ovaj ispit polagaće se u svim školama istovremeno, a ocenjivaže ga komisija od dva nastavnika i jednog predstavnika poslodavaca. Da bi ispit položio, kandidatu je neophodna polovina od maksimalno predviđenog broja bodova.

I učenici srednjih stručnih škola imaju pravo da polažu i izborni deo mature, to jest da sa liste opšteobrazovnih predmeta odaberu jedan ili više, već prema zahtevu fakulteta na koji žele da se upišu. Na taj način i oni bi stekli pravo na sertifikat i opšte mature.

Iako uvođenje polaganja državne mature ima za cilj ukidanje prijemnih ispita, pojedini fakulteti imaju pravo da zadrže dodatni vid ispitivanja, ukoliko su tako propisali, recimo, akademija umetnosti ili fakulteti na kojima ima previše kandidata za upis, ali se nadležni nadaju da će se ti zahtevi fakulteta vremenom smanjiti.

Uvođenje državne mature u našoj zemlji tehnički podržava Evropska unija, putem projekta „Unapređenje kvaliteta obrazovanja kroz uvođenje završnog ispita na kraju srednjeg obrazovanja – IPA 2015.

D. Devečerski