Uskoro konačno državna matura
Ukoliko sve bude teklo po planu, sadašnji osmaci trebalo bi da budu prva generacija koja će na kraju srednjeg školovavanja polagati državnu maturu.
A plan je da se Predlog nacrta velike mature, koji je pripremila radna grupa i već je dobio zeleno svetlo ministra prosvete, posle javne rasprave i ozakoni, te počne da se primenjuje od 2020. za trogodišnje i 2021. za četvorogodišnje srednje školovanje.
"Prema ovom predlogu nacrta, način polaganja mature ne bi više određivale same škole, nego bi postojala tri oblika mature ujednačena za celu zemlju. Posle četvorogodišnjeg školovanja u gimnazijama, polagala bi se opšta matura, posle onog u srednjim stručnim školama stručna, a posle školovanja u umetničkim školama umetnička matura. U sva tri slučaja učenici bi polagali tri obavezna predmeta i izborni predmet", kaže član Radne grupe i potpredsednik Nacionalnog prosvetnog saveta dr Radivoj Stojković.
Po rečima dr Stojkovića, svi maturanti gimnazija polagali bi opštu maturu, koja bi, pored toga što bi bila završni ispit na kraju srednjeg školovanja, uglavnom bila i ulaznica za fakultet.
"U obaveznom delu svi bi polagali srpski, odnosno maternji jezik i matematiku, dok bi treći obavezan predmet birali s liste na kojoj bi bili fizika, biologija, hemija, geografija, istorija, strani jezik i srpski kao nematernji. Pored ova tri obavezna predmeta, maturani gimnazija birali bi i jedan predmet u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu, a maturski rad se više ne bi pisao", veli dr Stojković.
Maturanti četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih i umetničkih škola takođe bi obavezno polagali srpski, odnosno maternji jezik i matematiku, osim onih koji nisu imali matematiku u poslednja dva razreda. Oni bi drugi obavezni predmet birali s liste na kojoj bi imali sve predmete kao gimnazijalci, ali i matematiku. Pitanja za ove obavezne ispite na maturi bila bi ista za sve srednje škole u celoj državi, a ovi ispiti bili bi eksterni, to jest članovi komisije ne bi bili samo profesori određene škole.
Treći obavezan deo maturskog ispita u srednjim stručnim školama bio bi interno - eksterni i proveravao bi stečena stručno - teorijska znanja, kako na ispitu, tako i kroz stručni maturski rad, dok bi u umetničkim školama ovaj treći ispit bio umetnički i interni. Maturanti srednjih stručnih i umetničkih škola, koji ne žele da nastave školovanje, s ovakvim ispitom bi i maturirali. Oni koji žele dalje da se školuju, imali bi položena već dva ispita koji mogu da se boduju za upis na fakultet i mogućnost da izaberu da polažu još jedan predmet, i to u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu, kao što to moraju da izaberu gimnazijalci.
"Predložili smo da se obavezni deo mature polaže u srednjim školama, a izborni na fakultetima. Pored predmeta s mature koji bi se bodovali za upis na fakultet, fakulteti bi imali pravo da traže polaganje još nekih ispita kojima se proveravaju sklonosti i sposobnosti i sami bi određivali koliko koji ispit nosi bodova pri upisu, kako oni s mature, tako i oni koji se polažu samo za određeni fakultet", kaže dr Stojković.
Ukoliko se ovaj predlog ozakoni, do primene bi trebalo da se pilotira, to jest da se budući prvi maturanti ovakve mature, do onih pravih ispita, tokom srednjeg školovanja, pripremaju i imaju probne ispite“.
D. Devečerski