Water Workshop na PMF-u: Znanja ima, nedostaju projekti i novac

Centralne teme su: problemi i rešenja za održivo snabdevanje vodom za piće i prečišćavanje i kontrola kvaliteta otpadnih voda. 

U okviru skupa biće organizovana i tri okrugla stola: „Od monitoringa do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”; „Inovacione tehnologije prečišćavanja otpadnih voda” i „Primena pilot istraživanja u okviru planova za bezbedno snabdevanje vodom za piće”. Ove godine, na zadovoljstvo organizatora, prijava učešća stigla je od velikog, u poređenju s prethodnim godinama, najvećeg broja studenata sa svih Univerziteta u Srbiji.

Vanredni profesor dr Dejan Krčmar sa PMF-a, Departman za hemiju, biohemiju  i zaštitu životne sredine, rekao je da su teme, kao i prethodnih godina, u vezi vodosnabdevanja i tretmana otpadanih voda.

To je ono što nas očekuje i predstavlja velike izazaove u budućnosti. Znamo da u malom procentu prečišćavamao otpadne vode i da imamo problem s higijenskom ispravnošću vode za piće. Upravo su kod nas  najavljene velike investicije u oblasti životne sredine, odnosno, rešavanja ovih problema. Ovo podrazumeva izgradnju infrastrukture, kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, kao i ulaganja u postrojenja za tretman vode za piće, kako bi stanovništvo imalo higijenski ispravnu vodu, reko je dr Krčmar.

U toku tri dana, najavio je, biće prezentovana nova dostignuća iz oblasti nauke i saradnja s privredom i komunalnim preduzećima, kako bi upravo te probleme, prisutne niz godina, rešavali na najoptimalniji mogući način.

Videli smo da ponekad i kad imamo potrebna sredstva i projekte, rešenja ne budu zadovoljavajuća, kazao je naš sagovornik.

Po rečima dr Krčmara, jedan od osnovnih problema jeste nedostatak projeketne dokumentacije, i nedostatak struke i znanja. Fakultet tu pokušava da pomogne školovanjem studenata iz oblasti zaštite životne sredine, da ukaže na nove trendove i na način na koji problemi treba da se rešavaju. Neophodno je da se napravi konekcija s privredom, s komunalnim preduzećima, da svi slušaju struku i da rade na način na koji se ti problemi rešavaju u razvijenom svetu.

Kao jedan od razloga zašto je sve manje studenata zainteresovanih za studije iz ove obalsti, dr Krčmar je naveo činjenicu da studenti nemaju jasnu viziju o tome šta i gde mogu da rade kada završe studije za ovu struku. A posla za njih ima, pogledamo li probleme kojima smo okruženi i koliko će nam vremena i novca biti potrebnoi da ih rešimo.

Ne znam šta nama je prioritetnije od rešavanja nečeg što utiče na život i zdravlje svih nas.

U Vojvodini imamo još puno toga da rešimo: trećina vode za piće je neispravna i imamo samo 15 do 20 odsto tretiranih otpadnih voda, a to kao dva najveća grada nisu rešili ni Beograd ni Novi Sad. Upravljanje kanalizacijom je takođe problem, istakao je je dr Krčmar.

Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekratara za urbanizam i zaštitu životne sredine, istakao  je da Sekretarijat u svom delu može da pomogne u rešavanju problema otpadnih voda. Takođe. kako je naveo, Pokrajinskom deklaracijom o zaštiti životne sredine predviđeno je rešavanje otpadnih voda, kao i prečišćavanje voda.

Ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji je oko 3,5 miliona m³/dan, od čega oko 70 odsto potiče iz industrije, čije otpadne vode učestvuju sa oko 50 odsto u organskom opterećenju. Očekuje se da će se sa razvojem industrije (i pored recirkulacije), kao i sa proširivanjem kanalizacione mreže naselja, količina otpadnih voda povećati za oko 3,2 puta u odnosu na sadašnju količinu. U Srbiji je oko 75 odsto gradskog i oko devet odsto seoskog stanovništva povezano na javni kanalizacioni sistem.

Ukupno u 19 opština u Srbiji postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), 14 sa biološkim i pet sa mehaničkim prečišćavanjem. Kada se ova analiza posmatra u odnosu na broj stanovnika koji je priključen na kanalizacioni sistem, stanje u ovoj oblasti je još više zabrinjavajuće, jer je samo oko 16 odsto stanovništva priključeno na PPOV.

Ovakve radionice su značajne jer okupljaju ljude iz nauke, struku i studente koji će u bućunosti rešavati ove probleme, rekao je Đurica.

Kako je dodao, zato je važno da se mladi podstiču da studiraju i zaštitu životne sredine i druge oblasti koje imaju veze s njom.

Elma Bjelica, zamenica načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine, rekla je da ovo jesu genaralno aktuelne, goruće teme.

Svi se angažujemo koliko god smo u mogućnosti da damo doprinos u zaštiti životne sredine. Mada nije u nadležnosti Gradske uporave za zaštitu životne sredine, uvek se trudimo da podržimo ovakve skupove i damo doprinos prisustvom i pružanjem infrmacija i saznanja koja imamo. Inače, Gradska uprava za zaštitu životne sredine svake godine radi monitornig površinskih voda, isključvo u letnjoj sezoni, na javnim kupalištima.

Prema Izveštajima o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda i vodnih objekata instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji Srbije, u Severnoj Bačkoj, procenat neispravnih uzoraka prema fizičko-hemijskim pokazateljima iznosio je od 42,2 do 48,4 odsto, u Zapadnoj Bačkoj od 36,5 do 41,5 odsto i u Južnoj Bačkoj od 9,5 do 19,8 odsto. Kada su u pitanju mikrobiološki parametri, procenat neispravnih uzoraka u Severnoj Bačkoj bio je u datom periodu od 9,5-13,3 odsto, u Zapadnoj Bačkoj 9,5-17,5 odsto i u okrugu Južna Bačka 5,5-8, odsto.

V. Crnjanski