Vuk Vuletić merka titulu šampiona Evrope u somelijerstvu

Sa 32 godine vlasnik je restorana „Pinot” u Beogradu. Kaže da je zbog mnogobrojnih posete Italiji studirao gastronomiju na Univerzitetu u Novom Sadu. Vino ga je oduvek interesovalo, a pretvorilo se u ljubav tokom profesionalnog kursa Udruženja somelijera Srbije u Beogradu.

– Niko u mojoj porodici se ne bavi vinarstvom. Kada sam završio srednju školu razmišljao sam šta bih mogao da upišem i opredelio sam se za Prirodno-matematički fakultet. S tim ulaskom u ugostiteljstvo, počelo je i interesovanje za vino. Završio sam obuku za somelijera u našoj Srpskoj asocijaciji. Pre otvaranja restorana vredno sam radio osam godina. Bio sam u kuhinji, servisu, baru… – kaže Vuletić za „Dnevnik”. 

Počeo je da se takmiči 2015. godine i pošto mu je, kako kaže, dobro išlo, nastavio je sa tradicijom uzimanja medalja. Kaže da se somelijeri na takmičenjima nadmeću u više disciplina koje su podeljene u tri kategorije.

– Prva kategorija je teoretsko znanje, koje svaki somelijer treba da ima. Reč je o pitanjima iz različitih oblasti, kao što su proizvodnja, vinarije, vinove loze… Tu su i pitanja o kafama, čajevima i drugim destilatima, hrani, restoranima, poznatim somelijerima, šefovima kuhinja i slično. Zatim, tu su praktične discipline. Simulira se restoranska situacija, pa komisija za ocenjivanje glumi goste restorana. Ona traži od somelijera da u zadatom roku posluži neku boci vina, ispriča nešto o njemu, upari ga s hranom i slično. Treći set je iz sektora degustacije. Ponude vam vino i treba za određeno vreme da ga opišete, date njegove karakteristike, arome, strukturu, završnicu, kvalutet vina i da indentifikujete sortu, region, godinu, da ga uparite s hranom, te da ga poslužite na dobroj temperaturi i tako dalje – objašava naš sagovornik.  

Sudije potom ocenjuju sve i na osnovu bodove rangiraju somelijere. 

Vuk objašnjava da su se takmičenja počela u Francuskoj šezdesetih godina, i da su tada Francuzi i Italijani bili najbolji somelijeri, ali da poslednjih 20 godina primat preuzimaju zemlje koje nemaju jaku vinsku scenu.  

– Ispostavilo se da su somelijeri iz skandinavskih, baltičkih zemalja, Azije, postali vodeći, pošto nisu opterećeni domaćom vinskom scenom. Na takmičenjima je potrebna širina, odnosno veliko znanje dosta disciplina. Recimo, Francuski somelijeri imaju dosta domaćih vina i njihovo znanje o tome je besprekorno, ali je vinski svet sve veći i pitanja su sve teža. Postaje to jedna ozbiljna olimpijska disciplina – kaže Vuk. 

Srbija je kao vinska zemlja po njegovim rečima doživela procvat od 2014. godine. Malih vinarija je sve više, raste kvalitet i velikom brzinom, kaže naš sagovornik, dostižemo druge zemlje iz regiona. Kada bi se, veli on, svaki sektor razvijao kao vinski, bili bismo Švajcarska. Ljude kaže savetuje da piju šta im se sviđa i da prave uparivanja koja njima odgovaraju. 

– Mogu da vam donesem moje omiljeno vino, pa da vam se ne dopadne. Svet vina je preširok, ima više od 10.000 sorti. Svako može negde da se pronađe. Vino je kao muzika. Ne razumem se ništa u muziku, ali slušam ono što mi se sviđa. Možete da uživate u vinu, a da teoretski ne znate mnogo. Nužno je da ste sposobni da uživate u vinu – savetuje Vuk. 

Priznaje da ne pije roze, ljubitelj je penušavih i crvenih vina, a omiljene sorte su mu pino noar, sanđoveze i prokupac.   

– Planovi su mi da se spremim za evropsko takmičenje somelijera koje će biti upriličeno u Beogradu naredne godine. Želim da pokušam da postanem najbolji somelijer Evrope i to na domaćem terenu – zaključuje naš sagovornik.

 Slađana Aničić Ilić