Вук Вулетић мерка титулу шампиона Европе у сомелијерству

Са 32 године власник је ресторана „Пинот” у Београду. Каже да је због многобројних посете Италији студирао гастрономију на Универзитету у Новом Саду. Вино га је одувек интересовало, а претворило се у љубав током професионалног курса Удружења сомелијера Србије у Београду.

– Нико у мојој породици се не бави винарством. Када сам завршио средњу школу размишљао сам шта бих могао да упишем и определио сам се за Природно-математички факултет. С тим уласком у угоститељство, почело је и интересовање за вино. Завршио сам обуку за сомелијера у нашој Српској асоцијацији. Пре отварања ресторана вредно сам радио осам година. Био сам у кухињи, сервису, бару… – каже Вулетић за „Дневник”. 

Почео је да се такмичи 2015. године и пошто му је, како каже, добро ишло, наставио је са традицијом узимања медаља. Каже да се сомелијери на такмичењима надмећу у више дисциплина које су подељене у три категорије.

– Прва категорија је теоретско знање, које сваки сомелијер треба да има. Реч је о питањима из различитих области, као што су производња, винарије, винове лозе… Ту су и питања о кафама, чајевима и другим дестилатима, храни, ресторанима, познатим сомелијерима, шефовима кухиња и слично. Затим, ту су практичне дисциплине. Симулира се ресторанска ситуација, па комисија за оцењивање глуми госте ресторана. Она тражи од сомелијера да у задатом року послужи неку боци вина, исприча нешто о њему, упари га с храном и слично. Трећи сет је из сектора дегустације. Понуде вам вино и треба за одређено време да га опишете, дате његове карактеристике, ароме, структуру, завршницу, квалутет вина и да индентификујете сорту, регион, годину, да га упарите с храном, те да га послужите на доброј температури и тако даље – објашава наш саговорник.  

Судије потом оцењују све и на основу бодове рангирају сомелијере. 

Вук објашњава да су се такмичења почела у Француској шездесетих година, и да су тада Французи и Италијани били најбољи сомелијери, али да последњих 20 година примат преузимају земље које немају јаку винску сцену.  

– Испоставило се да су сомелијери из скандинавских, балтичких земаља, Азије, постали водећи, пошто нису оптерећени домаћом винском сценом. На такмичењима је потребна ширина, односно велико знање доста дисциплина. Рецимо, Француски сомелијери имају доста домаћих вина и њихово знање о томе је беспрекорно, али је вински свет све већи и питања су све тежа. Постаје то једна озбиљна олимпијска дисциплина – каже Вук. 

Србија је као винска земља по његовим речима доживела процват од 2014. године. Малих винарија је све више, расте квалитет и великом брзином, каже наш саговорник, достижемо друге земље из региона. Када би се, вели он, сваки сектор развијао као вински, били бисмо Швајцарска. Људе каже саветује да пију шта им се свиђа и да праве упаривања која њима одговарају. 

– Могу да вам донесем моје омиљено вино, па да вам се не допадне. Свет вина је преширок, има више од 10.000 сорти. Свако може негде да се пронађе. Вино је као музика. Не разумем се ништа у музику, али слушам оно што ми се свиђа. Можете да уживате у вину, а да теоретски не знате много. Нужно је да сте способни да уживате у вину – саветује Вук. 

Признаје да не пије розе, љубитељ је пенушавих и црвених вина, а омиљене сорте су му пино ноар, санђовезе и прокупац.   

– Планови су ми да се спремим за европско такмичење сомелијера које ће бити уприличено у Београду наредне године. Желим да покушам да постанем најбољи сомелијер Европе и то на домаћем терену – закључује наш саговорник.

 Слађана Аничић Илић