Vujović: Rešenje studije Rio Tinta o "Jadru" još nije pravosnažno
BEOGRAD: Rio Tinto je tema o kojoj se priča mesecima i svakako se ne iznose činjenice, već je sve na nivou predrasuda pojedinaca. Što se tiče Rio Tinta, to ide svojim tokom, ali biće potrebno još puno vremena da se završi studija, kazala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Kako je izjavila, kompaniji Rio Tinto je izdato rešenje za obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje još nije pravosnažno zbog žalbi građana i istakla da je rok za izradu studije godinu dana od trenutka kada rešenje postane pravosnažno.
Ona je u izjavi za Tanjug naglasila da ukoliko rezultati studije pokažu da Rio Tinto nepovoljno utiče na životnu sredinu, Vlada Srbije, kao i resorno ministrastvo neće dozvoliti da se studija uvaži i da se realizuje projekat.
Zelena agenda i regionalni centri-ciljevi za 2022.
Ministarka zaštite životne sredine izjavila je da je to ministarstvo posvećeno Zelenoj agendi i da intenzivno radi na poboljšanju kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u zemlji, najavivši da će širom Srbije naredne godine biti izgrađeni reciklažni centri, kako bi se unapredio kvalitet života ljudi.
Ona je podsetila da je 17. decembra potpisan ugovor sa javnim komunalnim preduzećima iz četiri grada u kojima su predviđeni regionalni reciklažni centri.
Krećemo sa prva četiri regiona u prvoj fazi, a to su Valjevo, Sombor, Užice i Nova Varoš, gde će već krajem marta krenuti izbor izvođača, koji će početi radove negde do juna sledeće godine, kazala je ministarka.
Istakla je da će to značajno promeniti ekološku sliku Srbije i navela da će preko 30 opština gravitirati u ta četiri regiona, nakon čega će biti raspisan međunarodni tender i biranje izvođača.
Upravljanje čvrstim otpadom, kazala je Vujović, u Srbiji se vrši na najsavremeniji način, kako bi se taj otpad po pravilima odlagao i bio spreman za reciklažu.
Prema njenim rečima, odlaganje otpada vrši se po principima cirkularne ekonomije u saradnji sa visokoobrazovnim institucijama u zemlji.
Radi se na principima cirkularne ekonomije kako bi se otpad koristio i dobijao neku drugu upotrebnu vrednost - taj dokument je trenutno u izradi u saradnji sa Tehnološko-metalurškim fakultetom i na javnoj raspravi je, rekla je ministarka.
Kada je u pitanju budžet za ekološke projekte, Vujović je navela da Ministarstvo raspolaže budžetom od 15,4 milijatrde dinara dodeljenog od Vlade Srbije.
Takođe, dodala je da je za ovaj sektor obezbeđeno devet milijardi dinara kredita od Evropske banka za obnovu i razvoj, Francuske razvojne agencije i Saveta Evrope.
Naglasila je da je Ministarstvo kojim rukovodi u saradnji sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture planiralo ekološke projekte u vrednosti od 12 milijardi dinara.
Sredstava su obezbeđena, intenzivno se radi na početku svih kapitalnih i zelenih projekata, građani su čekali na izgradnju puteva, škola i bilnica - sve smo obećali i uradili. Tako će se sad ta mehanizacija usmeriti u izgradnju zelenih kapitalnih projekata, rekla je Vujović.
Najavila je da će Ministarstvo pokrenuti izgradnju stotinu kilometara kanalizacije, kao i da je preko šest hiljada kilometara planirano da se izgradi uz pomoć kineskih partnera i Ministarstva građevine.
Kada su u pitanju projekti kojma su obuhvaćene Vode Srbije, ministarka Vujović je rekla da je postavljeno 26 postrojenja za preradu otpadnih voda i da će osam regionalnih centara unaprediti sistem prečišćavanja voda u zemlji.
Vujović je kazala da je u cilju smanjenja aerozagađenja tokom prošle godine Ministarstvo subvencionisalo zamenu kotlova u toplanama i individualnih ložišta u domaćinstvima širom zemlje.
Zamenjeno je preko 800 kućnih ložišta u 2021. U preko 40 gradova su zamenjene kotlarnice i u nekim gradovima imamo veće projekte, čitave gradske toplane koje smo menjali kao Smederevo, Kragujevac, Novi Pazar, Valjevo i Kosjerić, dok su u preko 30 opština zamenjeni kotlovi u školama, ambulantama, domovima kultura i sportskim salama, navela je Vujović.
Kako bi se kvalitet vazduha podigao na viši nivo, Vujović je dodala da ministarstvo radi i na pošumljavanju, te da je tokom prošle godine za sadnju šuma izdvojeno sto miliona dinara, što je oko 150.000 stabala posađenih na 420 hektara.
Najavila je da će se sa trendom pošumljavanja nastaviti i naredne godine.
Poručila je da će Ministrarstvo nastaviti da ulaže u ekološke projekte i pozvala sve jedinice lokalnih samouprava da se prijave za konkurse koji kreću već od polovine januara.
Kazala je i da će se u narednoj godini nastaviti sa projektima koji se tiču uklanjanja deponija i kultivisanja tih površina.
