Vreli dani širom Srbije, kako ih podneti

Temperatura je danas u pojedinim delovima zemlje dostigla i 40-ti podeljak Celzijusove skale, a to je, kaže za Tanjug meteorolog iz Hidro-meteorološkog zavoda Slobodan Sovilj, više nego dovoljno da se proglasi crveni meteoalarm koji označava opasne vremenske uslove.



"Da bi se proglasio crveni meteoalarm temperatura treba da bude 38 stepeni ili više.To je veoma opasna situacija, pogotovo ako tako visoke temperature traju više dana zaredom, kada su veoma opasne za hronične bolesnike i meteoropate", kaže Sovilj i dodaje da postoji i velika šansa da dođe do šumskih požara, te je potrebno paziti i na to da se ne pali vatra na mestima na kojima bi oni mogli nastati.



Da su vremenski uslovi u Srbiji poslednjih dana posebno teški za hronične i srčane bolesnike, za Tanjug je potvrdila i specijalista opšte medicine Jadranka Stojaković, koja kaže da je za njih ključno da uzimaju svoju terapiju bez izuzetka.



"Hronični bolesnici i inače treba da redovno uzimaju svoju terapiju, ali sada je naročito bitno da to rade bez izuzetka", ističe ona i dodaje da velike vrućine posebno smetaju onima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju visok krvni pristisak, povišen nivo šećera u krvi.Ugroženi su, prema njenim rečima, i ljudi koji imaju problema sa venama i perifernom cirkulacijom.



Da lakše podnesu surove vremenske uslove, Stojaković preporučuje hroničnim bolesnicima da svoje svakodnevne poslove obavljaju u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, a da ne izlaze napolje između deset i 18 sati."Preko dana ne treba izlaziti već boraviti u rashlađenim prostorijama koje bi preko dana trebalo da budu ispod 30 u toku dana, a u toku noći ispod 24 stepena", kaže Stojaković.



Ona ističe da i zdravi ljudi treba da "povedu računa" kako bi lakše izdržali "vrelih" 40 stepeni, te da na svakih 20 minuta popiju po čašu vode iako nisu žedni, a alkohol, kofein i šećer da izbegavaju.



Onima koji kreću na put Stojaković savetuje da najpre da rashlade svoja vozila, ali tako da temperatura ne bude mnogo manja od spoljašnje, jer se organizam na to teško prilagođava.A na pitanje šta da rade građani koji u svojim kolima nemaju klima uređaje, za Tanjug je odgovorio Jovica Mitić iz operativnog servisa Auto moto saveza Srbije, koji savetuje da se otvore sva četiri prozora ili jednostavno: ne vozite tokom dana bez preke potrebe! 



"Ako neko nema klima uređaje u kolima, treba praviti češće pauze i otvarati sva četiri prozora da bi se rashladili i da po mogućnosti voze u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima", ističe on.Mitić savetuje vozačima da prave pauze u vožnji na svakih sto km ili bar na 15 minuta.



"Pre puta se treba dobro pripremiti da bi se znalo gde napraviti pauzu, treba da se kontroliše tehnička ispravnost vozila, pritisak u gumama, da se proveri rezervni točak", kaže Mitić apelujući na vozače da obavezno nose sa sobom rezervne ključeve s obzirom na to da se u poslednje vreme, zbog manjka koncentracije, često dešava da ih ljudi zakjučaju u automobilu.



Ipak, iz AMŠ ne preporučuju putovanje u periodu između 11 i 16 sati, a oni koji baš moraju na put, kaže Mitić, treba da koriste alternativne granične prelaze kada je to moguće.Gužve se očekuju, prema njegovim rečima, na graničnim prelazima sa Bugarskom, ali i na prelazu Preševo ka Makedoniji. 



Pojačan intezitet saobraćaja je trenutno na graničnom prelazu Batrovci."Sa naše strane vreme zadržavanja je do 30 minuta, međutim na izlazu iz Hrvatske se čeka oko sat vremena", ističe Mitić i dodaje da se koriste granični prelazi Šid ili Tovarnik. 



Pojačan je i saobraćaj je i iz pravca Mađarske na Horgošu, gde je vreme zadržavanja od 60 do 90 minuta sa mađarske strane a sa srpske oko sat vremena. Na ulicama Beograda uprkos visokim temperaturama ima mnogo ljudi, a kako je jedna italijanska turistkinja rekla reporterki Tanjuga, u Srbiji je veća vrućina nego u Italiji.



Mladi koji su danas šetali Knez Mihajlovom kažu da se rashlađuju sladoledom, pivom ili vodom iz javnih česmi, a jedna starija gospođa kaže da su "šešir i flaša vode sve što treba za dobro raspoloženje".Dan je "pakleno vruć" i u Jagodini, pa je tako jedan Jagodnac na terasi stana oko 14 sati izmerio temperaturu od 65 stepeni Celzijusovih, a drugi je pokušao da na haubi automobila ispeče jaje.



"Na terasi stana imam termometar od 50 stepeni i video sam da je zbog visoke temperature ispunjen do kraja pa sam doneo veći i iznenadio se kada je pokazao 65 stepeni", objasnio je čovek iz Čočetove ulice.Drugi Jagodinac, radnik Industrije kablova u Jagodini, oko 13 sati je pokušao da ispeče jaje na haubi automobila i na podu automobilske prikolice, na prakiralištu Laboratorije "Paster" u ulici Ružice Milanović.



Spas od vrućine u Jagodini i Pomoravlju, ljudi traže na razne načine. Bazeni su puni u Ćupriji, Paraćinu, Svilajncu a najviše kupača je u Akva parku u Jagodini, "oko 5.000 ljudi iako je radni dan", izjavio je za Tanjug sporstki direktor JASE u čijem je sastavu Akva park Zoran Gligorijević.



Mnogi Jagodinici i njihovi gosti, spas su pronašli u hladovini stoletnih stabala u Izletištu "Potok", kraj vestačkog vodopada i sistema od 22 fontane.



Ulice grada su, kako javlja dopisnik Tanjuga, gotovo prazne, voze taksi i gradski autobusi.

Perite češće ruke,izbegavajte soseve i majoneze tokom leta



BEOGRAD: Visoke temperature koje uslovljavaju brže kvarenje namirnica, ali i loše životne navike kao što je neredovno pranje ruku, dovode do čestih crevnih infekcija tokom leta.Lekari kažu da se veći broj pacijenta sa stomačnim tegobama javlja svakog leta i da se ovo u tom pogledu ne razlikuje od drugih.



Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović Batut" od početka godine u Srbiji je registrovana 61 epidemija crevnih zaraznih bolesti u kojima je obolelo ukupno 597 osoba, a njih 167 je moralo na bolničko lečenje.U junu i julu bilo je 19 epidemija. Najčešće se registruju epidemije salmoneloze i od početka godine bilo ih je 24. 



"Ove godine nije povećan broj obolelih od crevnih infekcija u odnosu na prethodne godine. Sezona stomačnih tegoba počinje sa toplim danima, povećanim i produženmim boravkom ljudi u prirodi, dakle krajem maja, početkom juna i traje sve do septembra", kaže direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović.



Tokom vrelih, letnjih dana namirnice se brže kvare, zahtevaju striktne mere čuvanja i to ne samo one koje se kupuju na kioscima, već i one koje spremaju kod kuće i nose u prirodu."Ljudi su često u prirodi, nose sa sobom hranu i konzumiraju je, a da prethodno ne operu ruke. Sve su to faktori rizika koji doprinose razvoju crevnih virusnih, ali i bakterijskih infekcija", rekao je Stevanović za Tanjug.



Osnovna i najbolja preventivna mera za sve infektivne bolesti jeste pranje ruku, a zatim koristiti samo sveže pripremljenu hranu tokom letnjih dana.