Врели дани широм Србије, како их поднети

Температура је данас у појединим деловима земље достигла и 40-ти подељак Целзијусове скале, а то је, каже за Танјуг метеоролог из Хидро-метеоролошког завода Слободан Совиљ, више него довољно да се прогласи црвени метеоаларм који означава опасне временске услове.



"Да би се прогласио црвени метеоаларм температура треба да буде 38 степени или више.То је веома опасна ситуација, поготово ако тако високе температуре трају више дана заредом, када су веома опасне за хроничне болеснике и метеоропате", каже Совиљ и додаје да постоји и велика шанса да дође до шумских пожара, те је потребно пазити и на то да се не пали ватра на местима на којима би они могли настати.



Да су временски услови у Србији последњих дана посебно тешки за хроничне и срчане болеснике, за Танјуг је потврдила и специјалиста опште медицине Јадранка Стојаковић, која каже да је за њих кључно да узимају своју терапију без изузетка.



"Хронични болесници и иначе треба да редовно узимају своју терапију, али сада је нарочито битно да то раде без изузетка", истиче она и додаје да велике врућине посебно сметају онима који болују од кардиоваскуларних болести, имају висок крвни пристисак, повишен ниво шећера у крви.Угрожени су, према њеним речима, и људи који имају проблема са венама и периферном циркулацијом.



Да лакше поднесу сурове временске услове, Стојаковић препоручује хроничним болесницима да своје свакодневне послове обављају у раним јутарњим или касним вечерњим сатима, а да не излазе напоље између десет и 18 сати."Преко дана не треба излазити већ боравити у расхлађеним просторијама које би преко дана требало да буду испод 30 у току дана, а у току ноћи испод 24 степена", каже Стојаковић.



Она истиче да и здрави људи треба да "поведу рачуна" како би лакше издржали "врелих" 40 степени, те да на сваких 20 минута попију по чашу воде иако нису жедни, а алкохол, кофеин и шећер да избегавају.



Онима који крећу на пут Стојаковић саветује да најпре да расхладе своја возила, али тако да температура не буде много мања од спољашње, јер се организам на то тешко прилагођава.А на питање шта да раде грађани који у својим колима немају клима уређаје, за Танјуг је одговорио Јовица Митић из оперативног сервиса Ауто мото савеза Србије, који саветује да се отворе сва четири прозора или једноставно: не возите током дана без преке потребе! 



"Ако неко нема клима уређаје у колима, треба правити чешће паузе и отварати сва четири прозора да би се расхладили и да по могућности возе у раним јутарњим и касним вечерњим часовима", истиче он.Митић саветује возачима да праве паузе у вожњи на сваких сто км или бар на 15 минута.



"Пре пута се треба добро припремити да би се знало где направити паузу, треба да се контролише техничка исправност возила, притисак у гумама, да се провери резервни точак", каже Митић апелујући на возаче да обавезно носе са собом резервне кључеве с обзиром на то да се у последње време, због мањка концентрације, често дешава да их људи закјучају у аутомобилу.



Ипак, из АМШ не препоручују путовање у периоду између 11 и 16 сати, а они који баш морају на пут, каже Митић, треба да користе алтернативне граничне прелазе када је то могуће.Гужве се очекују, према његовим речима, на граничним прелазима са Бугарском, али и на прелазу Прешево ка Македонији. 



Појачан интезитет саобраћаја је тренутно на граничном прелазу Батровци."Са наше стране време задржавања је до 30 минута, међутим на излазу из Хрватске се чека око сат времена", истиче Митић и додаје да се користе гранични прелази Шид или Товарник. 



Појачан је и саобраћај је и из правца Мађарске на Хоргошу, где је време задржавања од 60 до 90 минута са мађарске стране а са српске око сат времена. На улицама Београда упркос високим температурама има много људи, а како је једна италијанска туристкиња рекла репортерки Танјуга, у Србији је већа врућина него у Италији.



Млади који су данас шетали Кнез Михајловом кажу да се расхлађују сладоледом, пивом или водом из јавних чесми, а једна старија госпођа каже да су "шешир и флаша воде све што треба за добро расположење".Дан је "паклено врућ" и у Јагодини, па је тако један Јагоднац на тераси стана око 14 сати измерио температуру од 65 степени Целзијусових, а други је покушао да на хауби аутомобила испече јаје.



"На тераси стана имам термометар од 50 степени и видео сам да је због високе температуре испуњен до краја па сам донео већи и изненадио се када је показао 65 степени", објаснио је човек из Чочетове улице.Други Јагодинац, радник Индустрије каблова у Јагодини, око 13 сати је покушао да испече јаје на хауби аутомобила и на поду аутомобилске приколице, на пракиралишту Лабораторије "Пастер" у улици Ружице Милановић.



Спас од врућине у Јагодини и Поморављу, људи траже на разне начине. Базени су пуни у Ћуприји, Параћину, Свилајнцу а највише купача је у Аква парку у Јагодини, "око 5.000 људи иако је радни дан", изјавио је за Танјуг спорстки директор ЈАСЕ у чијем је саставу Аква парк Зоран Глигоријевић.



Многи Јагодиници и њихови гости, спас су пронашли у хладовини столетних стабала у Излетишту "Поток", крај вестачког водопада и система од 22 фонтане.



Улице града су, како јавља дописник Танјуга, готово празне, возе такси и градски аутобуси.

Перите чешће руке,избегавајте сосеве и мајонезе током лета



БЕОГРАД: Високе температуре које условљавају брже кварење намирница, али и лоше животне навике као што је нередовно прање руку, доводе до честих цревних инфекција током лета.Лекари кажу да се већи број пацијента са стомачним тегобама јавља сваког лета и да се ово у том погледу не разликује од других.



Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др МИлан Јовановић Батут" од почетка године у Србији је регистрована 61 епидемија цревних заразних болести у којима је оболело укупно 597 особа, а њих 167 је морало на болничко лечење.У јуну и јулу било је 19 епидемија. Најчешће се региструју епидемије салмонелозе и од почетка године било их је 24. 



"Ове године није повећан број оболелих од цревних инфекција у односу на prеthodnе године. Сезона стомачних тегоба почиње са топлим данима, повећаним и продуженмим боравком људи у природи, дакле крајем маја, почетком јуна и траје све до септембра", каже директор Инфективне клинике КЦС Горан Стевановић.



Током врелих, летњих дана намирнице се брже кваре, захтевају стриктне мере чувања и то не само оне које се купују на киосцима, већ и оне које спремају код куће и носе у природу."Људи су често у природи, носе са собом храну и конзумирају је, а да prеthodno не оперу руке. Све су то фактори ризика који доприносе развоју цревних вирусних, али и бактеријских инфекција", рекао је Стевановић за Танјуг.



Основна и најбоља превентивна мера за све инфективне болести јесте прање руку, а затим користити само свеже припремљену храну током летњих дана.