Vojvođansko zdravlje: Kardiovaskularne bolesti vodeće među Vojvođanima

Kako navodi, prema poslednjem populacionom Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, iz 2013. godine, od 10 najučestalijih zdravstvenih problema sa kojima su se suočavali stanovnici oba pola uzrasta od 15 i više godina, u Srbiji, bila su dva iz grupe kardiovaskularnih bolesti. Tu su povišen krvni pritisak kod 35,2 odsto žena i 26,6 odsto muškaraca i angina pektoris, odnosno koronarna bolest srca koju imaju 12,2 odsto žena i 8,1 odsto muškaraca. Prema publikaciji Zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine u 2019. godini, najznačajniji zdravstveni i javno-zdravstveni problem stanovništva Vojvodine su hronične nezarazne bolesti i to kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje i grupa bolesti mišićno - koštanog sistema i vezivnog tkiva. Te bolesti imaju zajedničke faktore rizika, kao što su pušenje i izloženost duvanskom dimu, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, izloženost stresu, štetna i visokorizična upotreba alkohola.

- U vanbolničkom morbiditetu odraslog stanovništva Vojvodine dominiraju bolesti sistema za disanje, bolesti sistema krvotoka i bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva. Vodeća dijagnoza u službama opšte medicine i službama medicine rada domova zdravlja je povišeni krvni pritisak. Vodeći uzroci smrti stanovništva Vojvodine su bile bolesti sistema krvotoka u 50,5 odsto slučajeva, a slede tumori i bolesti sistema za disanje – navodi dr Ukropina.

Prema njenim rečima, jako je važno da svako ima izabranog lekara i da redovno ide na preglede. Takođe, kada se utvrdi hipertenzija trebalo bi da se  redovno kod kuće prati stanje, meri pritisak, uzima terapija i ide na kontrole, jer ponekad terapija treba da se koriguje.

- Svi duvanski proizvodi su štetni. Tu su i cigarete, cigare, cigarilosi, bidis, elektronske cigarete sa ili bez nikotina, zagrevajući proizvodi, bezdimni duvanski proizvodi, kao što su duvan za žvakanje, ili „snus“, ili švedski duvan. Štetne su i nargile, šiša ili vodena lula, za koje je dokazano da prenose i zarazne bolesti, poput herpesa, zarazne žutice, infektivne mononukleoze, korone, tuberkuloze. U odnosu na duvanski dim iz cigareta, sadrže 35 puta više ugljen-monoksida, pet puta više čestica male molekulske mase, četiri puta više policikličnih aromatičnih ugljovodonika i aldehida, a jedan sat pušenja ekvivalentan je dozi od 100 cigareta – kaže dr Ukropina.

- Stres i alkohol su takođe česti rizici i važno je da imamo balansiran život. Da postoji ravnoteža između poslovnih obaveza, porodičnog života, odmora, rekreacije, ishrane. Da se to sve odvija u sličnim vremenskim periodima u toku dana, da ima neki ritam. Život u gradovima nosi veći rizik za kardiovaskularne bolesti nego život na selu, te i buka može da bude uzrok kardiovaskularnih bolesti. Zato je važno imati izabranog lekara, koji će da prati stanje. Bolje je tako, nego da nas infarkt ili šlog opomenu da smo predugo trpeli neke rizike, kao što su neregulisan pritisak ili masnoće – ističe dr Ukropina.

Stres je veliki faktor rizika za nastanak bolesti srca i predstavlja skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom. Na stresore, odnosno stresne podsticaje, reaguju višestruki sistemi u telu. Autonomni nervni sistem i hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina su dva glavna sistema koja odgovaraju na stres, a koji utiču i na rad kardiovaskularnog sistema.

- Subjektivni doživljaj veoma intenzivnog stresa i dugotrajno podnošenje stresa bez poznavanja adekvatnih tehnika savladavanja deluje nepovoljno na vegetativni nervni sistem, što, udruženo sa drugim činiocima rizika, deluje štetno po zdravlje srca i krvnih sudova. Stres je teško definisati objektivno, a samim tim i izmeriti, jer se odražava na celokupno zdravlje, recipročno je povezano i teško je razlučiti šta je čemu uzrok, a šta posledica. Dobro je poznato da istovremeno prisustvo većeg broja stresora iscrpljuje adaptivne mehanizme i dovodi lakše do štetnih posledica – kaže dr Ukropina.

Hronični stresor može da ima različite forme, odnosno, može da potiče iz spoljašne sredine, kao što su vrsta posla, rad sa mnogo ljudi, smenski rad, buka u životnoj i radnoj sredini, može da predstavlja interakciju individue i okruženja usled svesnog iscrpljivanja radom ili poremećaji sna usled hrkanja ili pak da potiče iz same individue, kada su u pitanju nefunkcionalni psihološki mehanizmi.

- Ako redovno vežbamo, pravilno se hranimo i ne pušimo, ne samo da ćemo da sprečimo kardiovaskularne, nego i druge bolesti, jer su to zajednički faktori rizika – istakla je dr Ukropina.

- Hronični stres ima negativan uticaj na glavne faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su krvni pritisak, nivo šećera i masti u krvi, promena telesne mase, nastanak aritmija, hiperkoagubilnost krvi. Dovodi do promena u ponašanju, što su pušenje, promene u ishrani, fizička neaktivnost, štetni ili visokorizični obrasci upotrebe alkohola, poremećaj dubine i ritma spavanja. Najznačajniji životni događaji (stresori) koji imaju potencijal da u organizamu pokrenu stresnu reakciju su: dugotrajna bolest i gubitak bliske osobe, smrt ili razvod, gubitak posla i dugotrajna nezaposlenost, gubitak socijalne podrške, elementarne i društvene katastrofe, povrede sa dužim ili trajnim posledicama, problemi sa zakonom, razvojni problemi, istovremeno prisustvo više mehanizama. Postoje individualne, ali i socio-kulturološke specifičnosti u rangiranju njihovog značaja na nastanak stresa – navodi dr Ukropina.

Stres može da se smanji svakodnevnom ravnotežom između rada, porodičnog života, razonode, odmora, sna, pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, kao što su aktivan odmor, hod i rekreacija, boravak u prirodi. Važno je i uzdržavanje od drugih vrsta rizičnog ponašanja, bogata i funkcionalna društvena mreža podrške, postojanje bliskih osoba, prijatelja, kućnih ljubimaca, bavljenje omiljenim slobodnim aktivnostima, hobijima, različitim vrstama umetnosti, volontiranjem, ali važno je i blagovremeno obraćanje stručnjacima za psihološku pomoć. Sve to umanjuje efekte izlaganja stresnim situacijama.

Kada je reč o pušenju, dr Ukropina ističe kako nema bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu, ni aktivno ni pasivno. Navodi da duvanski dim sadrži oko 8.000 hemijskih jedinjenja, od toga oko 70 kancerogena, a dokazana je i štetnost tzv. „zadržanih čestica duvana“, tj. nataloženog duvanskog aerosola u prostoru.

- Dokazano je da duvanski dim utiče na nastanak koronarne bolesti srca, šlog, aterosklerozu, kao i na hroničnu opstruktivnu bolest pluća, astmu, brojne maligne bolesti, na čelu sa rakom pluća, usne duplje, jezika, jednjaka, mokraćne bešike i na reproduktivno zdravlje i zdravlje novorođenčadi, odojčadi i dece majki pušača i pasivno izloženih duvanskom dimu. Za kardiovaskularno zdravlje najštetniji sastojak duvana je ugljen-monoksid, koji se mnogo brže vezuje za hemoglobin od kiseonika, a potom i nikotin, kao i mnogobrojna jedinjenja koja oštećuju zidove krvnih sudova ili podstiču zgrušavanje krvi – naglašava dr Ukropina.

Odvikavanje od pušenja u bilo kojoj dobi dovodi do produženja života, a u mladosti i do zaštite reproduktivnog zdravlja. Odvikavanje u 30, 40, 50 ili 60. godini života doprinosi produženju života od 10, devet, šest, odnosno tri godine. Po odvikavanju, nakon godinu dana, rizik za kardiovaskularni akutni događaj je gotovo izjednačen sa osobom koja nikada nije pušila.

- Štaviše, u državama i gradovima koji su uveli potpunu zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu na svim javnim mestima, pa i u ugostiteljskim objektima, u sedmici nakon uvođenja mera, utvrđeno je smanjenje prijema u akutne koronarne jedinice bolnica za oko 20 odsto – istakla je dr Ukropina.

U Srbiji u populaciji od 15 i više godina puši 34,7 odsto ljudi. Svakog dana puši 29,2 odsto ljudi, a među njima 17,4 odsto pokazuje jaku zavisnost prema upotrebi duvana i puše više od 20 cigareta dnevno. Veći procenat pušača je zabeležen kod muškaraca (37,9 odsto), nego kod žena (31,6 odsto). Procenat pušača u gradovima je statistički značajno veći u poređenju sa stanovnicima ostalih naselja, 36,4 naspram 32,2 odsto. Takođe, taj procenat je veći, 38,2 odsto, u populaciji sa najnižim primanjima.

Fizička aktivnost utiče povoljno na gotovo sve organske sisteme, a danas se integralno posmatra uz pravilnu ishranu, zbog važnosti uspostavljanja ravnoteže između energetskog unosa i energetskog rashoda.

- Dokazano je da se sve računa u fizičku aktivnost. Tu je pešačenje, poželjno je sići ranije jednu autobusku stanicu, aktivno čuvanje dece, penjanje stepenicama umesto liftom, rad u kući i bašti, spremanje stana, vožnja bicikla. Najbolja je aerobna fizička aktivnost u prirodi, brza šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, teretane i vežbe oblikovanja na otvorenom, u skladu sa mogućnostima – savetuje dr Ukropina.

- Na fizičku aktivnost se danas gleda i kao na lek, jer je neizostavna preporuka u prevenciji daljih pogoršanja bolesti srca i krvnih sudova, ali i u prevenciji i lečenju osteoporoze, degenerativnih oboljenja kičme, depresije, malignih bolesti.

Primerena fizička aktivnost utiče povoljno na srčani ritam, krvni pritisak, razmenu gasova u plućima i tkivima, pravilno iskorišćavanje šećera u tkivima, sastav lipida u organizmu, tonus mišića, čvrstinu kostiju, redovno pražnjenje creva, higijenu sna, povećanje nivoa serotonina, takozvanog „hormona sreće“, smanjenje nivoa adrenalina i kortizola „hormona stresa“ i brojne druge procese i funkcije – priča dr Ukropina.

Stoga su preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću za odrasle da to bude najmanje 30 minuta dnevno ili 150 minuta nedeljno, ili tri km šetnje dnevno, odnosno 30 km šetnje nedeljno, koja će dovesti do zadihanosti i znojenja. Posebne preporuke lekari daju osobama obolelim od bolesti srca i krvnih sudova i osobama u procesu zalečenja od specifičnih bolesti. Preporuke za decu su najmanje 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti koja će dovesti do zadihanosti i znojenja.  Poželjno je da se fizička aktivnost odvija u prirodi, uz izbegavanje ekstremnih meteoroloških uslova.

Stanovnici Srbije, po Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, u proseku sede pet sati dnevno, a svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 72,9 odsto ljudi. Svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta je bila zastupljena kod 10,4 odsto stanovnika i to značajno više u Vojvodini u odnosu na stanovnike drugih oblasti. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8 odsto stanovnika Srbije, dok je svaki deveti stanovnik Srbije u toku slobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktivnostima najmanje 90 minuta. Navika bavljenja sportom i rekreacijom zastupljenija je kod muškaraca, nego kod žena.

- Fizička aktivnost ne podrazumeva samo sport. Najmanje 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti do znojenja i zadihavanja je poželjno. Intenzitet će nam reći otkucaji srca, znojenje – napomenula je dr Ukropina.

Kada je reč o hrani, koja je takođe faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, previše je zasićenih masti koje najčešće imamo u neobranom mleku, tu su puter, sirevi, kajmak, te masti su u crvenom mesu, prerađevinama, masti. Tu su transmasti koje nastaju pri termičkoj obradi životinjskih masti, u konditorskim proizvodima, mesu obrađivanom na visokim temperaturama. Previše je i skroba i šećera, belog brašna, nerafinisanih šećera, a on može da bude i skriven, može ga biti previše i fruktozi, dovoljna je jedna voćka pre i posle podne. Mnogi na taj način nehotice unesu i šećer.

- Premalo je polinezasićenih masnih kiselina, hladno ceđenih ulja, nerafinisanih ulja, premalo je i vlakana iz voća i povrća, iz celih zrna žitarica. Hleb često jedemo potpuno od belog brašna ili obojenog, a važno je uzimati svakog dana namirnice od celog zrna žitarice. Ono što je takođe previše, to je energetski unos u odnosu na rashod. Ne brojimo kalorije, previše sedimo, pa čak i kada se pravilno hranimo, nedovoljno se krećemo i u bilansu energetski unos bude veći od rashoda, te na taj način opet oštećujemo zdravlje. Moramo da vodimo računa o balansu i o sastavu ishrane. Veliki problem je brza hrana, koju ljudi u pandemiji često naručuju – posavetovala je dr Ukropina.

Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo