Vojvođansko zdravlje: Autoimunim bolestima se ne zna poreklo, a najčešće obolevaju mlade žene

Ove bolesti uglavnom imaju nepoznato poreklo i često napadaju mlađe ljude i to uglavnom žene u reproduktivnom periodu. Zanimljivo je i da onaj ko dobije jednu autoimunu bolest, može tokom života da oboli od još neke. Oblici pojedinih autoimunih bolesti su izuzetno teški i imaju lošu prognozu, ali ima i onih gde pacijenti uz adekvatan tretman i lečenje, a pre svega ranu dijagnostiku, mogu normalno da žive i funkcionišu. Možda među najzastupljenijim autoimunim bolestima su Hašimoto tireoiditis, sistemski lupus i reumatoidni artritis.

- Hašimotov tireoiditis je autoimuna bolest štitaste žlezde koja je dobila ime po lekaru i naučniku Hakaru Hašimotu, koji ga je i prvi opisao, još davne 1912. godine. Ovo oboljenje poznato je i kao hronični limfocitni tireoiditis, u čijoj osnovi je poremećaj u kojem antitela, usmerena protiv štitaste žlezde, dovode do hronične upale i mogućeg poremećaja njene funkcije - kaže profesorka dr Edita Stokić iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine. Iako u potpunosti nije razjašnjen uzrok nastanka ovog oboljenja, činjenica je da je u pitanju kombinacija genetske sklonosti ka njegovom nastanku i razvoju, uz postojanje “okidača”, odnosno faktora iz spoljašnje sredine, koji pokreće proces autoimune reakcije, upale i razaranja samog tkiva štitaste žlezde.

- Značaj genetskog faktora u nastanku ovog oboljenja ogleda se u pojavi oboljenja u više članova porodice, a spoljni faktori danas prepoznati, kao faktori koji mogu da pokrenu njegov nastanak su stres, virusne infekcije, izloženost jodu i drugi - napominje dr Stokić.

Docentkinja dr Tijana Ičin, takođe iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV, napominje da su u Hašimotovom tireoiditisu prisutna autoantitela koja u samoj žlezdi dovode do imunološko-zapaljenske reakcije koja za posledicu ima oštećenje samog tkiva i manifestacije ovog oboljenja.

Ishrana i Hašimoto

- Često pitanje bolesnika obolelih od Hašimoto tireoiditisa je da li dijetska ishrana može da ima uticaja u poboljšanju ishoda bolesti. Definitivno, ishrana koja se preporučuje podrazumeva konzumaciju namirnica bogatih antioksidansima, a dobar izbor su raznovrsne vrste povrća i voća, morske ribe, ribljih ulja, integralnih žitarica, mahunarki, a treba smanjiti unos kupusa, kelja, kikirikija, senfa, soje, pasulja, brokola i lanenog semena. Takođe, ne treba zanemariti da su tunjevina i brazilski orah veoma bogati selenom - savetuje dr Edita Stokić.

- U krvi bolesnika obolelih od ovog oboljenja štitaste žlezde prisutna su antitela na tireoidnu peroksidazu (antiTPO) ili antitireoglobulinska antitela (antiTG antitela). Dijagnoza se postavlja detektovanjem povišenog titra-antitireoidnih antitela i karakterističnim nalazom pri ultrazvučnom pregledu štitaste žlezde. Zbog promena u štitastoj žlezdi i mogućeg oštećenja njene funkcije, neophodno je u dijagnostičkoj proceduri proceniti i funkciju štitaste žlezde određivanje nivoa hormona u krvi i to fT4, T3, TSH - objašnjava dr Ičin.

Broj obolelih od Hašimoto tireoiditisa, autoimunog oboljenja štitaste žlezde, poslednjih godina se značajno povećava kao kod nas, tako i u svetu. Najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi, od 30 do 50 godina, ali ova se autoimuna bolest danas javlja i kod osoba mlađe životne dobi i adolescenata. Interesantno je istaći da se Hašimotov tireoiditis često javlja istovremeno sa drugim autoimunim bolestima endokrinih žlezda kao što su šećerna bolest, Adisonova bolest, što je smanjena funkcija nadbubrežnih žlezda, prevremena ovarijalna insuficijencija ili prevremeni nastanak menopauze.

- Od oboljenja koja ne zahvataju endokrini sistem, istovremeno sa Hašimotovim tireoiditisom mogu da se jave i druge bolesti kao što su perniciozna anemija, reumatoidni artritis, miastenija gravis, multipla skleroza, sistemski lupus, vitiligo i alopecija - kaže docentkinja Ičin.

Samo ispoljavanje Hašimotovog tireoiditisa je sporo, često započinje neopaženo, nekada može da se uoči neznatno uvećanje same štitaste žlezde. Potom, bolesnici mogu da imaju blagi bol ili nelagodnost u predelu vrata.

- U svakodnevnoj kliničkoj praksi endokrinologa, Hašimotov tireoiditis može da se dijagnostikuje kao autoimuni tireoiditis sa strumom, odnosno uvećanjem štitaste žlezde, kao i njenom smanjenom funkcijom, sa strumom i povećanom funkcijom štitaste žlezde, ili bez poremećaja funkcije štitaste žlezde. Međutim, zbog imunološko-zapaljenske reakcije koja za posledicu ima oštećenje samog tkiva žlezde, definitivni ishod oboljenja je trajna, doživotna smanjena funkcija štitaste žlezde - napominje dr Ičin.

Profesorka Stokić ističe da se lečenje Hašimotovog tireoiditisa sprovodi primenom odgovarajuće terapije u zavisnosti od toga da li je konstatovan usporen ili ubrzan rad štitaste žlezde. Međutim, ne treba zaboraviti istovremenu primenu vitamina D u vidu suplementacije, jer danas je uočena veza između sniženih vrednosti nivoa vitamina D i pojave Hašimoto tireoiditisa.

Izbegavati sunce

- Oboleli od sistemskog lupusa, kao i od drugih autoimunih bolesti, treba da izbegavaju sunce i sunčanje, jer izlaganje suncu utiče na porast aktivnosti bolesti - savetuje dr Popović.

- Takođe, dodavanje minerala selena može da ima benefita kod smanjenja nivoa antitela štitaste žlezde, što je pokazano u novijim kliničkim studijama. Naime, pokazano je da selen ima značajnu ulogu u regulaciji imunog odgovora, što se može pripisati njegovim antioksidativnim sposobnostima. Preporučena dnevna doza selena najčešće je 200 mikrograma, a preporuke su da to bude forma selenometionina ili sodijum selenita. Za sada nema podatka o pojavi neželjenih dejstava pri suplementaciji selena u navedenoj dozi. Čuvena “SETI” studija prezentovana pre tri meseca, pokazala je značajan benefit suplementacije selanometionina u normalizaciji funkcije štitaste žlezde - kaže profesorka Stokić.

Kada krenu tegobe u zglobovima i to na sitnim, nenosećim zglobovima šake i stopala, kada se javlja jutarnja ukočenost, otok, ograničena funkcija i pokrtetljivost, može da se radi o reumatoidnom artritisu. Nefrolog - imunolog docentkinja dr Milica Popović iz Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju Kliničkog centra Vojvodine kaže da ovi pacijenti imaju izražene bolove i da jutarnja ukočenost nekome traje od 10 do 15 minuta, a nekome i do dva sata, ali bolovi su stalno prisutni.

- Reumatoidni artritis obično se javlja kod mlađih žena u generativnom dobu, pre 50-e godine, mada mogu da obole i muškarci. Međutim odnos je najmanje četiri prema jedan u korist žena. Bolest može da se manifestuje kožnim promenama, a takođe javljaju se i oštećenja na plućima, srcu, hematološki poremećaji. U pitanju je ozbiljna bolest, koja nosi i visoki rizik za nastanak ubrzane ateroskleroze, što može da izazove infarkt, šlog, oštećenja srčanih zalistaka - istakla je docentkinja Popović.

Svake godine 20 obolelih od lupusa

U Klinici za nefrologiju i kliničku imunologiju KCV svake godine imaju oko 20 novootkrivenih bolesnika koji se leče bolnički, a jako veliki broj obolelih se leči ambulantno. U pitanju je doživotna bolest i jako je važno da pacijenti budu saradljivi, odgovorni i disciplinovani, jer tako mogu da se postignu odlični rezultati.

Načelnica Odeljenja za kliničku imunologiju Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju KCV profesorka dr Tatjana Ilić kaže da u Srbiji ima oko 40.000, a u Vojvodini oko 15.000 obolelih. Tri odsto obolelih od reumatoidnog artritisa dobija biološke lekove, koji su potrebni otprilike trećini obolelih.

- Ipak beležimo napredak u poslednjih nekoliko godina, jer imamo više pacijenata koji dobijaju taj lek, nego što je to ranije bio slučaj. Takva terapija se dobija samo u pet ustanove u našoj zemlji. Osim u našoj Klinici, to je još u Jodnoj banji u Novom Sadu, kao i u Institutu za reumatologiju u Beogradu, Institutu za reumatologiju u Niškoj Banji i u Kliničkom cetru u Kragujevcu - navodi profesorka Ilić i dodaje da ukoliko konvencionalno lečenje ne postigne željeni efekat, onda se prelazi na biološke lekove.

Postoj različite težine bolesti i reumatoidni artritis nije uvek brzoprogredirajuća bolest. Međutim, često ipak ona brzo napreduje i sistemsko zapaljenje ima negativan uticaj na kardiovaskularni sistem, te se javljaju i malokrvnost, kao i brojne druge vanzglobne tegobe.

- Zahvaćenost zglobova nosi određeni procenat invalidnosti, ako se bolest ne leči. Otprilike u drugoj godini od nastanka bolesti polovina bolesnika ima nepovratno oštećenje zglobova i zato je izuzetno važno da se dijagnostika postavi na vreme i da se započne lečenje. Odavno to više nije bolest koja nagrđuje i ne skraćuje životni vek, već je bolest koja donosi invaliditet, smanjuje radnu sposobnost i skraćuje životni vek obolelih u proseku za osam godina. Osim ličnih problema, bolest donosi probleme i porodici, pa i celoj zajednici. Zato je važna rana dijagnostika i što pre započinjanje agresivnog lečenja - istakla je profesorka Ilić i napomenula da ukoliko se bolest ne leči na vreme, ono ka čemu oboleli idu su deformiteti i ortopedske intervencije i operacije zamene kuka i kolena.

Mnogi od obolelih imaju i brojne druge bolesti, kao što u osteoporoza, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, uklusnu bolest, a sve to takođe ima uticaj na ukupno preživljavanje. Jedna od bolesti koja se javlja uz reumatoidni artritis je i depresija, što samo pokazuje koliko je teško živeti sa ovom bolešću.

- Fizikalna terapija je sastavni deo lečenja, gde pacijenti dobijaju instrukcije od lekara. U ranom prepoznavanju bolesti veliku ulogu imaju lekari opšte prakse koji treba što pre da upute pacijente kod nas, a ne da ih analgeticima leče od degenerativne bolesti zglobova, što nije ni dovoljno ni dobro - objašnjava dr Ilić i ističe kako se na organizovane edukacije u domovima zdravlja odaziva jako mali broj lekara opšte prakse.

Ukoliko neko oseća hroničan umor, ima konstantno blago povišenu temperauru koja iznosi 37,2 ili 37,3 stepena Celzijusa, gubi apetit, kao i telesnu težinu, oseća bolove u zglobovima i dolazi do opadanja kose, može da se posumnja na još jednu, nimalo naivnu, autoimunu bolest, sistemski lupus.

- I ovde organizam napada sam sebe. U zavisnosti od toga koje ćelije su napadnute, zavisi težina bolesti. Najblaža forma je kada su napadnuti koža i zglobovi, a najlošija prognoza je kada su napadnuti bubrezi i centralni nervni sistem, odnosno mozak. I ova bolest napada najčešće mlađe žene, a ređe muškarce i tu je odnos devet naprama jedan u korist žena. Najčešće žene obolevaju u generativnom dobu, mada može da se desi i ranije, pa i kasnije - navodi docentkinja Popović.

Bolest može da se otkrije na osnovu laboratorijskih analiza, koje ukazuju kakve dalje pretrage treba da se rade. Profesorka Ilić naglšava kako je jako važno da se pacijenti što pre upute reumatologu-imunologu za dalju dijagnostiku, a rade se i ultrazvuk ili rendgen.

Na biološkoj terapiji 120 pacijenata

U Kliničkom centru Vojvodine je na biološkoj, savremenoj, terapiji 120 pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa, dok je daleko veći broj onih koji se leče drugim lekovima.

- Lakši oblici bolesti leče se krotikosteroidima i nesteroidnim antiupalnim lekovima. Međutim, svakom drugom pacijentu zahvaćeni su bubrezi, te onda treba da se radio biopsija, kako bi se postavila precizna dijagnostika lupus nefritisa - objašnjava profesorka Ilić i naglašava kako postoji šest različitih klasa lupusa koji se i leče na različite načine.

Ukoliko bolest zahvati bubrege i centralni nervni sistem, to otežava prognozu 10-ogodišnjeg preživljavanja. Preživljavanje je lošije kod teškog oblika bolesti, jer vremenom dolazi do gubitka bubrežne funkcije, što neminovno zahteva lečenje dijalizom ili transplantacijom bubrega. Ukoliko je zahvaćen centralni nervni sistem, to zahteva veoma agresivnu terapiju sa citostaticima i kortikosteroidima i tu su različite prognoze. Dr Ilić napominje kako su, ipak, takvi slučajevi ipak, na sreću, ređi. Pacijentima se savetuje stalni nadzor lekara, redovne kontrole, praćenje parametara i antitela.

- Pacijenti treba redovno i kontinuirano da uzimaju terapiju i da je ne prekidaju samoinicijativno, u trenutku kada se osećaju dobro ili bolje - savetuje dr Popović.

Pošto atoimune bolesti, pa i sistemski lupus, dobijaju žene u reproduktivnom dobu, mnogi od njih žele da postanu majke i da rode dete. Profesorka Ilić ističe kako je to moguće i kod žena kojima je bolest zahvatila bubrege, ali da moraju da se ispune određeni uslovi.

- Bolest mora da bude u mirovanju najmanje šest meseci, pa tek onda može da dođe do trudnoće. Značajno je i da li imaju antikardiolipinska antiteta, koja dovode do tromboza krvnih sudova posteljice. Zato nekada otkrijemo lupus kod žena koja nisu imale nikakve simptome, ali su imale, na primer, pet spontanih pobačaja - istakla je dr Ilić.

Svi ovi pacijenti ne treba da budu ekstremni ni u čemu, pa ni u hrani, piću, fizičkim aktivnosima. Ne treba da praktikuju ekstremno težak fizički rad, niti da se bave ekstremnim sportovima. Pacijenti kojima je bolest zahvatila bubrege, već znaju na koji način treba da se hrane i šta da jedu i piju.

Pripremila: Ljubica Petrović

Foto: KCV, Arhiva „Dnevnika”, Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo